AnaM

Naljutila sam se, onako, baš baš, na sebe. Da mogu stavila bih se preko kolena i dobro izlemala. Neka me tuže za nasilje u porodici. Nije me briga.
Izolacija, pati se ceo svet što ne može londrati okolo. Spadam i ja u te sedačice po foteljama.
Normalni ljudi trče po kući sa krpom u ruci, čiste brišu sve cakli. Meni dosadilo, pređem preko nameštaja kao mačka repom.
Kućesedači najviše vremena provedu u kuhinji i tu spremaju prava remek dela kulinarstva. Meni se ne da otvorim frižider i gricnem nešto.
Samoizolači kao sav pošten svet, udebelili se. Meca se udebelila po zimi, sad bedinja, ništa. Naravno, nema te ženskice koja ne bi gubitkom kilograma sretno uskočila u traperice koje čuva za uspomenu od mature. Šipak, meni ni preko kolena ne idu.
Tako se zlopatim, gladna, paćenica, aj vaj, maj… nema kruha, mleko popila, kave na dnu, čokolade ni komadić, nesretna gladna ja.

I…
Stigoše paketi sa organskom, bome i neorganskom hranom. Brljam nestrpljivo, sve je tu i poklon oni božanstveni nezdravi bomboni puni marcipana, čokolade i ostalih loših izazivača.
Gledam vagu, beži ona od mene. Šutnem one traperice , nosite se kad niste dale da uđem u vas… i navalim ređati one divote na svoje mesto…
Lep je ovaj svet
Nisi gladan,
ako si lep
Nisu neki stihovi, ali se rimuje
Budite vi meni zdravi veseli i debeli