Mobitel ne prestaje da cvrči, naizmenično sa fiksnim (to je onaj telefon koji je isto pokretan, ali deda mu je bio zalepljen za zid kod ulaznih vrata)
Cvrče oni, trčim od jednog do drugog, dok nisam ukapirala da ih mogu staviti na sred stana, zajedno.
Javljaju mi se drugari, dobili smo izlaz pola sata tri puta nedeljno. Ako budemo dobri, podužiće se na sat, svaki dan. Uzbuđenje na vrhuncu. Nisam tako se osećala ni kad sam išla na proslavu mature.
Euforija…
Osećam se kao mlada, nevina, cura (to je postojalo u moje vreme iako deluje neverovatno) koja je dobila prvi put izlaz bez pratnje.
I njoj kažu budi dobra, mada različite situacije daju različito tumačenje te reči.
Od uzbuđenja celu noć nisam spavala.
Što obući?
Da li se šminka ispod maske??
Koliko je to 300metara od kuće??
Brnjicu, čitaj masku imam, povodac od 300metara će zameniti beli konac iz kutije za šivanje, a rukavice one od pranja suđa.
Ura… mogu u život.
Ako je Pepeljuga dobila do ponoći izlaz, dobro sam prošla, moja kočija će se u tikvu pretvoriti, sat posle ponoći.
. Pasonje 200metara, ja 300. Nije da se hvalim, samo da se zna. Ima se može se.
Molim hitan odgovor od upućenih, rastojanje 2metra, kako se računa??
Vidim stoje u redu 2metra jedan iza drugoga, ali kako je nekoliko redova, bočno je samo 40cm. Znači korona ide samo napred nazad, levo desno ne??
U tom slučaju, najbolje da se sa prijateljicama uhvatim za onaj kanap kao deca u vrtiću, pa idemo jedan iza drugoga… uf..uf… nezgodacija, volim ljude gledati u lice, dobro masku, dobro oči…
Ma daj što daš.
Budite vi meni zdravi, veseli i debeli… a ja krećem da osvajam svet.
Daje se na znanje pučanstvu