AnaM

srijeda, 15.04.2020.

Zakašljah se…


Sinoć sedim opušteno na fotelji.
I nije opušteno, više fakirski, ne znam više kako da se namestim.
I ne jedem kao čovek za stolom, sve neke tacnice oko mene. I sudovi kao da imam lutkarsko pozorište. Oni veliki tanjuri ne mogu da stanu na tacnu.
U fakir sedenju, prođe jedan zalogaj gde ne treba, da se zadavim skoro. Bacih sve i juriš u hodnik, pa kašlji, kašlji. Samo da me susedi ne čuju.
Dobro je, povratila sam se.
Grickam dalje, vrtim onu pipkalicu, proklinjem i svog provajdera, i njegov izbor programa i coronu koja me je nabila u kuću, kad… u susednom stana kihnu susjed.
Tišina.
Pojača on televizor na najjače.
Htedoh da mu viknem, ne boj se, nije corona… zaključala sam vrata.
Nešto razmišljam… osećam duvanski dim kroz zidove, rastojanje između mene i susednog stana cirka 20cm zida. Da li se to računa u izolaciju??
Kad im ponestane para od šetača u policijskom satu, pa dođu da mere zidove, nagrabusili smo.
Budite vi meni zdravi, veseli i debeli…
- 08:48 - Komentari (34) - Isprintaj - #