Izolacija, puno usamljenih, svašta tu može da bude. Otkucam na Google hot line, sad će mi dati neke upute. Ono kaže poseta bibljoteci. Ma, nosi se, mislim si ja.
Moj engleski, umesto vrućeg sexa posla me u bibljoteku.
Kucam ja drugu varijantu. Sad mogu da biram, neki broj, ili posao. Šta će mi broj, sve brojeve znam, a matematiku sam davno položila i to odlično, tek da se zna.
Da vidim posao. Boc boc boc.
Što da ne zaradim malo evrića, pa kad ovo sve završi krenem na turističko putovanje: Putem corone.
Opet nešto nude. Okrenem ja telefon, kažem ja bih posao. Od ponuđene sume zavrte mi se u glavi. Mislim to je za celi mesec, dok traje izolacija, ne kaže neki piskav glas, to je za jedan sat.
-Auuuuu…
-Možemo se dogovoriti i drugačije- opet onaj glas, tajni. Znam za to ako hoćeš da se anonimno javiš staviš krpu, nisam sigurna da li na telefon ili u usta. Nezgodno ako pritom zaboraviš mobitel staviti na skriveni broj, badava onda krpa u ustima.
Mogu i da biram. Prvo mi ponudi nešo da sadim i mažem. Ni u bašti ne sadim, a to maženje može, ma da onaj glas to drugačije kaže, mazohizam… to mu je valjda neka varijante.
Hajde dalje.
-Može igrice.
-To mi se dopada.
I poče da mi nudi sve neke poslove, te sobarica, te kelnerica, te učenica, te kuharica. Pokušavam ja da objasnim da sam u izolaciji i da ne mogu da idem po kućama.
-To nije problem, organizovaćemo sve, ali može i od kuće.
I spustim mu slušalicu, koja budala, da mu spremam kuću telefonom, sa nekom peruškom i belom kapicom.
E, ta kapica i keceljica su najvažnije kod spremanja.
Otkačili ljudi načisto u ovoj izolaciji.