AnaM

Nije o tornju u Pizi, o običnom jelu je.
Ko još nije jeo pizzu??
Imam broj telefona, zvrc, zvrc, i brzo kućna dostava sa večerom je tu.
Retkim prilikama pravim sama pizzu. To je lako, oprobana podloga iz dućana, natrpam sve i svašta na nju. 5 minuta i gotovo. To 5 minuta je diskutabilno, jer neko tvrdi da se mora peći jedan sat. Da, kažem, ako hoćeš napraviti disk.
Šipak, u izolaciji nabavke, sama moram napraviti podlogu.
To je lako. Samo se umesi testo, sve piše u Googlu.
I umesila
I stajalo
I napravila onu kuglu. Sad je treba zavrtiti da se u zraku istanji. Videla to milijun puta.
Imam 4 kugle za 4 puta. Može se zamrznuti da bude pri ruci.
Uzimam onu kuglu, gnječim i vrtim ruku. Ništa se ne dešava, niti se istanjuje. Vrtim energičnije, Tras –bum, ode tanjur sa stola, zabole mi i ruka. Sve u smeće, neću jesti staklo.
Druga kugla. Izmičem se iz kuhinje u dnevnu sobu. Tu je veći prostor. Držim kuglu sa dva prsta, da joj dam zamah. Isteže se, dobro je. Vrtim dalje podižući ruku. Odlično, sve više se izdužuje. Kreće prema televizoru, pa prema prozoru, više je elipsasta, ali ni zemlja nije idealno okrugla. Sretna vrtim, kao laso da ću baciti. Ona se izdiže iznad glave, uvija se kao zmija, pa zastade jedan trnutak u zraku. Pojurim u kuhinju da je spustim na sto. Što se desilo tog trenutka ne znam, tek ona pizza u rađanju, zakelja mi se na kosu, lice, glavu. Istog trenutka je bila i kao maska i kako šešir
Uklopila se u situaciju.