Kažu sused sa petog sprata slavi rođendan. Druženje otpada, ali svako nešto da stavi u korpu pa će mladež da mu odnese
Svašta stavljaju za poklon, stare vaze, šoljica za kafu, iskuvane krpe za sudove. Našlo se i šećer u kockama, pa prah šećer malo pakovanje. Ima i jedno pakovanje cigarila, male bočice žestikog pića, uspomene sa putovanja.
Bilo je i luksuznijih poklona, sigurno onaj što mu neko radi u vladi, ubacio celi WC papir, netrošen, par rukavica za jednu upotrebu, i jednu skijašku .
Gledala sam, niko masku da ubaci, računaju, dok korpa dođe do petog sprata ćapiće je neko. Priznajem, padala sam u iskušenje, jer do maske ne mogu, a da je pravim od starih gaća ne znam.
Nadala sam se da će komšija vratiti korpu sa posluženjem, kolači, čokolada, neki sok.
Ništa.
Šapuće se po ulazu, mislim telefonom, da je bilo napolitanki i bonbonjera koja je obišla više stanova u soliteru nego putnik oko sveta zemalja. Mnogi su je prepoznali i obradovali joj se… sećanja.
Mesio kolače nije.
Neće da troši zalihe na kolače. Neka, videće on ko će mu bojiti jaja za Uskrs.
Korpa polako se spuštala kat po kat.
Dok je došlo do mene, ostala samo ona vaza. E, da je ne uzmem, jedva se je reših…
Budite mi svi, zdravi, veseli i debeli…