AnaM

Ponuđene destinacije mi se nešto i nisu dopale, ali izbor je sužen zbog ukinutog prevoza.
Opredelila sam se za Daj šta daš, nadajući se da neće biti u stilu, ja dala sve, dobila ništa.
Subota
7h Buđenje, odlazak u kupatilo
8.30h kafa sa dvogledom, durbinom po izboru. Opredeljujem se za pozorišni sedefasti dvogled koji je čučao u ormaru jedno devedesetak godina. Nigde nikoga meni za inat.
10.h Užina preskočena što zbog stanja zaliha u voću, što zbog serija turskih koji se ne emituju vikendom.
12h Planovi za ručak. Opredeljujem se za čorbu bez mesa, i čašu mineralne u nedostaku gaziranog pića koje nije zdravo. Kuvanje se odlaže za kasnije.
14. Krstarenje kuhinja soba, kauč fotelja, premeštanje vazne sa stočića na policu, pad dotične, kupljenje stakla, nagomilavanje smeće. Ne znam odakle, ali u momentu sinu mi prva psovka na pamet. Dokaz da treba putovati, svašta naučiš.
16h Odmor uz knjigu, najboljeg prijatelja. Prijatelj je dosadan kao kuga, tražim drugoga. Drugi prijatelj pročitan davno, ništa zaboravljeno.
18h Čaj je trebalo piti u 17h, ali nisam Englez, a čaj ne mogu da smislim. Pijem predzadnju kesicu lipovog… samo da se ne zakašljem. Nekad sam obesno bacala kesice. Nema rasipanja. Sušim kesicu, može još jednom da posluži… biće bar vruća voda. (Može i dva puta, porobala)
20h Mir i tišina kao da sam u svemirskom brodu. Možda su se svi ljudi otselili na drugui planetu, a mene zaboravili. Zvuci klavira bude me iz letargije. Čajkovski, drugi konncert za klavir i orkestar… Smešim se… Mašem u mislima komšiji, sretna da voli klasičnu muziku. Dok je muzike, biće i nas, biće svega…
22h
Usamljenost, tuga… strah?? Teško je…