AnaM

Uvek sam smatrala da su nepismeni ljudi sretni.
Ne pišu, ne čitaju, problemi ne stižu do njih.
Mislila sam da sam posisala svu pamet sveta jer sam završila nešto školice.
Kuckam preko dva sata neki tekst.
Znam da kompić zna zafrknuti i sve non stop snimam.
Desetak redova pa čvrknem onaj televizorčić. Save, savovali ga vragovi. Blaženo odahnem, zavalim se na fotelju. Da pušim sad bih zapalila cigaretu. Nije mi se dopao naslov, pa ga izmenim.
Čitam i divim se sama sebi.