Kad smo obišli Prag uzduž i popreko, da povratimo snagu, vode nas 130 kilometra u banju. Prespavala sam celi put.
Opet onaj Karlo IV, mora da je bio veliki vrtiguz, lovio jelena. Jelen pao u blato ranjen, a iskočio zdrav zdravcat, što će reći ništa bez prirode. Banja leči od svačega, od kostiju do želuca. Posebno se proslavila u skorašnje vreme kad se proneo glas da vraća mladost, pa navalili vremešni tajkuni da postanu curice i dečaci.
Zahvalnost Hygiji, boginji zdravlja i moje profesije koja mi se dopadala dok nije postojala farmakomafija.
Videla sam turiste, ali samo one koji su tek došli, čekaju da se podmlade.
Teče rečica sa vrelom vodom, kroz samo mesto, pa legenda, neko je nekoga voleo, pa skočio u vodu, pa onaj drugi kao pati, pa i on neki karambol uradio.
E, neće se utopiti kad skače u vodu koja je preko 70 stepeni. Ofurio se garant.
Navalili turisti na perfektne kolače. Ne znam možda i jesu, ali kad sam im videla cene, prošao me je apetit.
Tu su napravljene i prve oblande u svetu za nugat kocke. Nije mi se dalo dalje. Dok nisam kupila kore, nisam se mrdnula. Kore su dobre, ali ono unutra, nema, sam moraš praviti. To mi se nije dopalo.
Najviše mi se dopala Mocartova kuća, vlasništvo Rusa koji su puno uložili u Karlove vari, pa se dosta čuje taj jezik, ali tek navečer kad izađu podmlađeni.
Izlazak u mnogobrojne restorane, kafiće, kockarnice, nisam dočekala.
Neka bude da smo krenuli ranije za Prag, da ne ispadne kako nisam htela svoju godišnju platu dati za jednu večeru.
Nema više.
KRAJ…
Ko je pročitao, pročitao, ko nije neka slavi nedelju darujući meni komentar, a ostalima po volji