AnaM

Češka princeza Libuša osnovala je Prag još u VIII veku. Sve je obavijeno velom raznih legendi, tajanstvenošću i čarom nepoznatog.
Sve mi se zavrtelo u glavi od priča.
Češke šume su bile ogromne, mračne sa stoletnim stablima, poenta na bile. Strašni čarobnjak, veštac, zmaj, ili već neki takav tandrmoljak, oteo je prelepu princezu Libušu, nadajući se da će se ona zaljubiti u njega.
Naivac.
Kako joj je u pećini koju je on zvao dvorcem bilo dosadno, darovao joj je repu (moš’ misliti poklona za zavođenje). Ispostavilo se da je repa bila čarobna i dodirom štapića se pretvarala u što god poželiš.
Za to vreme dva plemića, Višeslav i Knez Pšemislav borila su se za njenu ruku.
Muškići.

Tuku se onim gvozdenim, šiljatim motkama za ruku, a ona cela sedi zarobljena u pećini-dvorcu i čeka kao Penelopa.
Ženskica je to, pametnica. Jednu repu pretvorila u konja, i dojahala do mesta gde je sad Prag. Svojim podanicima je kazala
-Tražite u šumi čoveka koji od drveta pravi prag za kuću. Tu je plodno tlo, zdrav vazduh, dovoljno šume za vatru i čista voda.
Ćiribu ćiriba napravila je grad nazvavši ga Prag.

Ona dva plemića se tuku i mlataraju onim sabljama u oklopima, pokretni kao slonovi. Zaneseni u borbu nisu ni primetili da je ona stigla i bez njihove pomoći.
Oba plemića su imala ista prava na njenu ruku, verovatno i ostatak.
Libuša im je rekla da naberu kupine i ko više donese, biće njegova.
Nekad su ženskice bile skromnije, jedan repu, ovi kupine…
Problem.
Količine su bile iste.
Libuša je pojela kupine sa Pšemislavom, dala mu ruku (mora da je imao još neke kvalitete, kad su zasnovali dinastiju). a korpu je dala Višeslavu.
Zato je i sad dati korpu nekome znak da se ne mora ženiti.
Na volju, kupine ili korpa.
Sad mi je jasno zašto su kupine, one prirodne tako slatke, ali i tako skupe.

Slika kupina sa neta

Nastaviće se… Moram se i vratiti iz Praga kući.