AnaM

Čitam namagnetisani post, to jest piše neki Magneto. Umesto lepo da fotografiše, ona me rasentimentalisala.
Ovo je nešto a la komentar postu.
Davno davno, još kad sam prvog psa dovukla kući, objašnjeno mi je da životinje nisu za stan, mogu biti ljubimci ili hrana.
Vreme je prošlo, imam mačka, jednog dana ću se izboriti za psa, samo da se Albi saglasi, koke i purani skaču, a ja sa njima. Kao Homo sapinica, što će reći najpametniji stanovnik ove planete, mislila sam da sam njihov gospodar. Mora da su umirali od smeha.
Mačak celi dan se izležava, ali

-Mijau, mijau-skoči na prozor
-Siđi dole, mašem mu
-Mijau, mijau,
-Silazi sa prozora, idi prošetaj
-Mijau mijau.
Ispostavilo se da je uhvatio neko čudo i hvali se. On razume šta mu govorim, dođe kad ga zovem, neće jesti ono što ne voli. Sad juri za macama i ne tretira me. Pokušao mi je objasniti, ne razumem njegov jezik, on moj razume.
I ko je tu pametniji??
Hranim ga, čuvam, pazim, mazim, dobro za garderobu se sam pobrine, a ja moram da zaradim da kupim za njega i za mene.
Da, da, homo sapiens je glavni na planeti.
Izgubila se jedna koka. Nema ih navečer na prebrojavanju pred spavanje.

Glavni petao maše krestom, na mene. Ja mu mahnem rukom da uđe. Neće,
-Ko ko ko ko ko,
-Ulazi na spavanje nema jedne koke, moram je tražiti.
-Kokokokko.
-Šta kokodačeš, ulazi kad ti kažem, mrak će.
On raširi krila, poskoči na kantu, sa nje na drvo, pa pravo u baštu. Vraća se sa kokom i sve je kljuca i grdi. Čekala sam i mene da izgrdi, ali dobro sam prošla.
Spremam im hranu, čistim njihove zdelice, prostorije, nabavljam im hranu, dovodim veterinara.
Kad me mačak pogleda onako umiljato, pa legne pored mene, kao čuva me rastopim se. Kad koku Pile neko pojuri, a ja viknem
-Pile-, a ona trči meni raširenih krila tražeći pomoć, sva se raznežim.
Sve u svemu ko je sluga, a ko gospodar??