AnaM

Internet kao internet, otvorio je tisuću puteva.
Možeš zalutati na neke sajtove koji ti pašu, ali i na neke bež bež.
Kad skočiš u more društvenih mreža moraš plivati i naći što voliš.
Jedni nude milijune slika da postaviš i onda ti se kao divi celi svet. Ako misliš da si fotograf zato što si kupio foto aparat ili mobitel kojim snimaš, imaš problem.
U drugom sve neki fini ljudi, lepi, pametni, događaju im se sve spektakularne stvari. Naravno takvi su im i prijatelji. Ti ljudi jedu samo delikatese, piju samo uvozna pića, na odmor idu u fensi mesta. Oni misle da će se neko izlečiti ako objave njegovu sliku na svom zidu, a sportaš je dobio medalju jer je ovaj zakačio njegovu sliku.
Oni koji imaju sreće, zalutaju na blog, tu se nekako zaglave i ostanu dugu dugo. Blog ih gleda kao svoju dečicu. Pusti ih da se svađaju, mire, da uzdišu za starim, novim i budućim ljubavima. Pusti ih da objavljuju svoje slike. Brišu, rišu i uzdišu. Uživancija.
Na blogu sam kad sam tužna, kad sam ljuta, kad sam dobro raspoložena, kad moja menažerija napravi haos, kad siroti Albi pati zbog mace koja ga ignoriše, kad mi se nešto dogodi, a posebno kad mi se ništa ne događa.
Što će reći zdravstvo je sad uffff, privatni doktori skupi ahhhh, drž se blog doktora hihihihi