Ovi blagdani, jurišnici, jedan preko drugog kao da je neka rasprodaja, SALE, totalno mi bacili novčanik u depresiju.
Hoću, neću, rešim da uvedem strogu štednju. Nema više razbacivanja.
Počinjem sa štednjom električne energije. Jeftina struja je između pola noći i sedam, osam (nisam baš sigurna) ujutro. To je doba kad spavam snom pravednika. Ukidaju se pravednici, vampiri napred.
Bauljam po mraku.
Noć nastupila već u 16 sati. Meni za inat, da me pokolebaju u štednji, natandrmoljili se oblaci. Da kuham u pola noći i posle zagrevam ne isplati se.
Štedljive silalice pod kojima izgledam kao da sam preležala neku tešku bolest, ili lumpovala tri noći bez odmora, odmah sam odbacila.
Bojler ide na jeftinu struju. To je rešeno. Nisam patka da mi bude ceo dan uključen, a i tuširanje hladnom vodom je zdravo. Nisam probala, možda i može. (probala, ne može ijaaaooo iskočila sam ispod tuša brzinom munje)
Usisivanje prašine zabranjeno u noćnim satima. Dobro je, ali kako da krenem metlom u pola noći?? Izazvaću nezgodne asocijacije.
Ostade perilica, veš mašina. Potrpam sve u nju. Ne vidim najbolje u mraku da li je odvojeno po bojama. Perilica mi rasista, ukinuću i to.
Pola noći.
Kvrcnem bojler, kvrcnem perilicu… kvrcnu osigurač u hodniku, ulaza zgrade. Mrak. Više stanara je došlo na istu ideju. Pritajim se i čekam da li će se naći neka žrtva da popravi.. Popraviše. Čekam tri sata dok je prva tura stanara završila trošenje energije. U tri, doba vampira, vukodlaka i onih spodoba iz filmova strave i užasa, budim se i oprezno uključujem najjačeg potrošača.
Dobro je. Spavanje.
Ujutro onako bunovna uzimam kavu, šoljice… nema mi perilice.
Zna ona da skače, ali legnem preko nje…i smiri se. Pogledam da nije neki model koji prostire veš na sušenje. Setim se, nemam terasu.
Ako neko vidi perilicu kako skače po ulici ili parku, javite mi, molim vas, ili je izgrdite i pošalje natrag.