AnaM

Napravila sam preambiciozan plan za kupovinu i sad jurim sve to da postignem.
Jedno završavam, trčim na drugo.
Ostalo mi je samo majušno snabdevanje, zelena salata. Za to mi treba nepuna minuta.
Ulećem u nepozanti Maxi, pandan Konzumu, pitam čoveka u uniformi gde stoji salata
-Ja sam obezbeđenje.
-Jeste li obezbedili salatu??
Gleda me belo i otšeta. Minut, planiran, prošao.
Posle tri minuta nalazim salatu zabarikadiranu kao da je Marsovsko tajno oružje pripremljeno za osvajanje neke planete. Grabim je I jurim na kasu.
Ima deset kasa, ali samo dve rade. One druge služe verovatno za ukras. Brojim, na jednoj osam, na drugoj šestoro. Gde stati?? Koju god izaberem, kad stignem na red kasirica menja traku, ili joj se nešto zaglavilo ili ide proveriti cenu, ili joj koleginica šapuće da je kava gotova I da napravi pauzu. Cupkam, minute promiču, zatvoriće za šest minuta biblioteku, a onda mogu samo da vrtim palčeve.
Stojim sa onom salatom. Niiko da se našali da me propusti. Brza kasa, za dva tri artikla, ukinuta kao nepotrebna.
Tužno gledam, kako minute prolaze…