8.10 Trešnjevka, urlik…
Ne nisu stigli Marsijanci, niti je invazija sa Saturna, to samo meca ugledala svet, videla ono belo, hladno i zaurlala. Duplom vodenjaku se nije dopalo što su ga odmah tukli, pa polivali vodom, kao kupali. More je za kupanje a ne to slatko, mokro, koje nije ni za piće.
Zašto se to slavi ne znam. Znam da slavlje podrazumeva pijaču i hranu.
Na rođendan se pozivaju rođaci, prijatelji, jednom reći, dragi ljudi. Provuče se tu i poneki onako reda radi, ali, sve u svemu važno da se društvo uklopi.
Znate li kako bih ja volila slaviti??
Naravno, znate.
Zamišljam veliku salu sa stolom punim svega i svačega, slatkog, slanog, kiselog, mesnog, morskog, planinskog, povrća za dietalce… Za to zadužujem kuhare, hedoniste bloga.
Na sred sale gomila voća. Pored nje administracija bloga (neko mora to sve i platiti) to jest admin koji cedi sokove, kao svaki snagator, ručno je zdravije. a pogledava na zabranjenu reku vina i žestine. Neka i on nešto da radi. Malo više je belog jer ja volim crno, a ne bih se napila taj dan. One kofe, srebrne, kao na filmu, sa ledom u kome zvecka šampanjac su obavezne.
Kod mene nikad šampanjac ne stigne u kofu, sipamo u čaše i popijemo.
Gosti svi blogeri sa blog.hr
Možete li zamisliti kako bi to bilo??
Urnebes.
U Sali bi bila pokretna mreža koju bi držali karatisti.
Za jednim stolom pesnici nižu stihove.
Malo dalje putnici. Oprez tu bi se kao i na svakom putu svašta moglo dogoditi.
Duhoviti i oni koji misle da jesu, zabavljaće goste, besplatno kao uvek. Viceve ne možeš zaustaviti sa jednog stola, naviru kao bujica. Pogodili ste ko tu sedi.
Molim za ples, pružena ruka i zvuci valcera ne daju joj mira. Potrčali svi muškići, ali samo se jednom osmehnula.
Zna li neko pevati. Jedan tvrdi da svako može školovati glas. Da mu zapevam?? Ne, pustiću njega. Smešim se i umilno progugučem,
-Nađi me. ne mene, tu sam, pesmu koja je kao moja. Da te vidim limunu, mandarino, maslino, ili već koja si voćka . Nađi me u primorslo-slavonskoj kombinaciji sa dodatkom zemlje bez mora i jedne na moru, da ne kažem u moru.
Oni karatisti bi pratili situaciju, pa zabacivali mreže na previše zahuktale. Upecane ne bi frigali, nego ih gurali u bazen pun hladne pive da se rashlade.
Problem je samo koga staviti u tortu da iskoči golišav??
Javlja li se neko dobrovoljno?? Mora samo obećati da neće pojesti tortu iznutra. Malo je nezgodno jer je torta čokoladna, pa bi moja mogla izazvati pogrešne asocijacije.
Fotografi, malo izmaknite kamere i foto aparate. Znate ono svakih 10 godina života, aparat metar dalje, bolje ispadnem. Dobro, ne morate baš na Sljeme ići.
Diskutabilno je da li će svi stići na vreme jer ste se raspršili po celom svetu, ali kad god dođete dobro ste došli na moj blog, pardon, rođendan.
Voli vas vaš meca, mada bi ponekad rado nekoga zasula ledenim grudvama…
Sve u svemu, vita jela zelen bor čekam brzi odgovor… i dolazak.
