U prolazu između dve radnje izbezumljena ženskica.
-Molim vas gde je ovde knjižara?? Kazali su mi tu je, kod kafića.
-Jeste, bila je tu, ali pre dvadeset godina. Sad je kućica za muhe, paukove, a možda i miševe, skup zakup poslovnog prostora.
-Što ću sad, treba mi ukrasni papir za darove??
-Imate odmah iza ugla radnjicu, prodaju kozmetiku i sto tandrmoljaka. Možda oni imaju.
Ode ženskica, a sutradan, skoro na istom mestu, opet jedan izbezumljen lik, i sve isto traži papir za umotati darove. I njega sam poslala u tu radnjicu.
Posle nekoliko dana prolazim pored te radnje, a na vratima piše „NE DRŽIMO UKRASNI PAPIR NITI VREĆICE ZA PIĆE“
Vrag mi nije dao mira, uđem u radnju.
-Imate li ukrasni papir zelene boje sa srebrnim zvezdicama??
Pogled ne ubija, zar ne??
Vreme prolazi, blagdani se približavaju, ulazim u tu radnjicu da kupum neku kremu koja čini čuda, pa da vratim mladost do Božića. Kremice nema, ali
-Vidim imate ukrasni papir?’
-Ima, ali već mesec dana niko i ne pita za njega.
Pobegla sam iz radnje da me ne prepozna…