AnaM

Putovanja su uvek privlačna. važno je odabratiti zanimljivu destinaciju.
Momentalno aktuelno prevozno sretstvo je tu i krećem u neizvesnost.

Zgodan dečko i parkiram obrušavajući se. Metla lakše nađe parking od nekog kadilaka ili mercedesa.

Cveće cveće, nisam pčela da to jedem, a ni preživar. Idem dalje.

Kupus garniran cvetićima… kao da sam na blogu

Nepušači stoj, ostali do tezge…

Koči, mecina omiljena hrana

Ko voli nek’ izvoli

Kupujem paprike

, a ovo je za dobre domaćice koje se ne vole gnjaviti...

Dosta je putovanja, kavica i vraćaj se kući u realu, ne gnjavi blogere

Gde sam parkirala?? Aha, tu su... spremne za ludu noć

Jesen stiže
Kasnila je dobar mesec dana. Što se mene tiče mogla si je još negde popiti koju kavicu.
Žuti se lišće, opada, crveni se ruj, gori. U gradu na onom betonu, se ne oseća koliko je to prekrasno godišnje doba.
Jesen je stvorena za selo.
Lepota…
Dižem se smrznuta u ranu zoru jer se oni pevci natpevavaju od pet sati. Pokvasim vrh prsta, i pipnem lice… to je umivanje. Mrdam glavom energično u trzajima levo desno, to je češljanje.
Onda počinje oblačenje.
Prvi komad, pa još jedan pa... pa… I tako dok svaki komadić kože nije pokriven sa nekoliko slojeva krpa.

Kavica, a Albi mijauče da je gladan, pilići da će napolje, a ja natrontana kao da ću na Severni pol, elastična kao cepanica kad je baciš niz planinu.
Počinje trčanje uz striptiz (obuzela me neka vrućina, to je ona jesenja ljubav u zoru, valjda), jer ono prekrasno lišće žuto-crvenih tonova romantično opalo na prekrasnu rosu trave, i ako još ja tu stanem, biće klizanje sa prvom kapi kiše. Sve se preliva spektrom boja u stilu kič slika zalaska sunca. Samo nedostaje bara koja će glumiti more, i brezova metla umesto čempresa pa da sednem na pod od lepote.
Metla je tu, a i jezerce sumnjivog porekla, susedov pas veličine omanjeg teleta došao se poigrati, pa se zaneo.
Vrtim metlom kao da je noć veštica, susedovog psa energično šaljem preko ograde. On maše repom, i ne tretira me kako ni igrač sudiju u nogometnom prvenstvu.

U bašti se potukli purani, koka se setila da bi sad ležala sa jajima.
-Koko, diž’ se, nema pilića više ove godine…
Ubeđivanje ne pomaže, ona tužno gleda. Osećam se kao monstrum i ne bih pojela tu njenu decu-jaja, da ću umreti od gladi. Koka slavodobitno vraća se u gnezdo koje je sama napravila.
Smokva elegantno bacaka lišće, marelica se trese na kamenje, a trešnja je sve pobacala noćas. Sigurno joj je neugodno pred ostalim što je tako golišava.
Gomila lišća, granja i ostalih tandrmoljaka, sve veća, ja završavam u majici.
Ma, nosi se jeseni i lepoto sela, idem se gnjaviti u civilizaciju…

Rano jutro…
Koliko rano ne znam jer sam satove pomerala tamo vamo pre neku noć. Sad kad je šest ujutro ne znam da li da se radujem ili da tugujem. U svakom slučaju mi se spavalo.
Njoj, muhetini, nije se spavalo.
Prvo mi je svirala buđenje u stilu neke romantične klape.
Spavam dalje.
Muha prelazi u sledeću fazu, imitirajući Bumbarev let kruži oko moje glave obrušavajući se, pa u zadnjem trenutku poleti u zrak.
Spavam dalje.
Iznervirana seda mi na glavu.
Spavanje mi se naglo prekida.
Ćušku dajem sama sebi, rušim čašu sa vodom (nažalost ne sa šampanjcem) koja se razliva natapajući friško presvučenu posteljinu.
Prelazim ljuto, ali dremajući, sa dekom na drugi krevet. Ona za mnom pevajući sevdalinku Zašto me ostavi...
Mrko je gledam gleda i ona mene verovatno, ima milion očiju.
Muha ogromna.
Dobro, nije kao slon, ali kolibri su za nju malecni, a zuji kao Boing osam.I muzički ukusi nam se potpuno razlikuju. Ja jutrom volim tišinu, eventualno kukurikanje petlića.

De gustibus non est disputandum
Mnogi vole jesti meso, neki povrće, voće.
Većina su svaštojedi, jer se snabdevaju hranom gde stignu, od loših restorana, brzinske hrane koja prazni novčanike, a puni oči i obavija nas onim divnim, ugodnim salcem (za zaštitu ako se odlučimo živeti na Severnom polu)
Neki jedu nešto što moraju jer to stanje njihovog organizma zahteva.
Neko pet para ne da za boleštine. Skuplja si holesterole, triglicerole i druge ole, jer verovatno voli doktore, pa da im napravi malo posla.
Kažu, reci mi što jedeš, pa ću ti reći ko si. Hm…na što bih ja ličila….
Sve u svemu, neko jede ono za što ima novaca, a neko…
Ma ima tih „neko“ za tri posta.
U jednom se svi slažu. Svi vole sve iz mora. Zar ne??

Napravila sam grešku jutros.
Posle posete ribarnici, mesnici, pekari i apoteci videla sam da nije treebalo nositi novac.
Puno bolje bih prošla sa omanjim topom, revolverom ili puškom sačmarom…

-Pobili se karatista sa lažnom diplomom drugi dan
i džudista sa lažnom diplomom treći dan
Završili u Urgentnom centru isti dan, kod doktora sa lažnom diplomom…
od pre neki dan…

Bube mi nisu previše draga bića.
Nekih se užasavam (sve što ujedaju pa svrbi), neke teram iz kuće.
Ne mora biti insekt, ni oni zglavkari, pauci, nisu mi nešto omiljeni, a tek njihovi rođaci, krpelji koji su me tri puta ove godine „poljubili“ pa sam na laboratoriske pretrage potrošila kao da sam na Havaje išla jahtom… užas.
Postoji i smrdibuba, ili kako je još zovu smrdljivi Martin.

Nema curice koja nije maštala o belom vitezu, crnom konju ili obratno. Poenta je u konj-vitez.
Moj je imao motku u ruci kojom je vitlao, na licu masku, kacigu, vizir, neko gvožđe koje je klepetalo. Obavezno je dojurio kad sam bila u opasnosti i borio se. Konj nije igrao neku veliku ulogu u mojim maštarijama., više kao nebitno prevozno sretstvo Samo mu je rep na vetru viorio.
Godine prođoše, vitez izgleda drugačije, a i konj je postao četvorotočkaš.
Pre neki dan krenem u šupu koja služi za odlaganje stvari koje će jednom možda trebati. Niko u nju ne ulazi, ali ja se našla pametna. U samom uglu, pored vrata stoje vreća sa kukuruzom i pšenicom za koke.
Ulazim, palim svetlo i umesto da gledam pod noge, digla nos…ne volim da mi paučina padne na glavu.
I…

Nežnost
Umesto komentara frešu
Neženost predivno osećanje koje poseduju samo izuzetne ličnosti.
Hm…
Kažu ženske obožavaju tu nežnost, ono, buket ruža, boca dobrog vina, muzika tiha, kmezava, a on na kolenima trabunja stihove…o zvezdama, mesecu, oblacima, kiši.
Kad reče ono kiši, Ona nestrpljivo pogleda na sat. I nežnik ukapira.
Uhvati je nežno za ruku, prinese prstiće usnama i poče ljubiti prst po prst. Ženskica prevrće očima, to valjda uživa. Pole sat, dva došao je do lakta i nežno je poveo u spavaću sobu. Tu je bilo još malo cile mile i to je to.

Vacinisati dete ili ne??
Doktori koji zastupaju mišljenje NE, mogu biti sankcionisani, pa čak i ostati bez posla.
Neki roditelji su protiv, neki za.
Sve u svemu uveliko se diskutuje o tome.
Laici odlučuju šta i kako uraditi.
Moglo bi se o tome diskutirati satima.
Pitala bih samo jedno: kako je nekome uopšte palo na pamet da sumnja u dobrobit vaccine??
Iz čista mira??
Ili ima još nešto što se ne priča??
Ko sme da prizna da ima ovakav pečat na ruci??

Brala sam glog i vidim nešto me čudno gledala neka ženskica.
-Šta će vam taj plod??
Pokušala sam da objasnim da više volim piti čaj od gloga nego ići kardiologu, ali nije vredelo.
Hm…??
Pitam se sad zašto bi se neka ženskica bojala gloga??
Da li zbog ploda, ili možda kolca??

Oznake: Crataegus oxyacantha, Glog

Leto gotovo, došla ova jesenjetina i magla.
Mračno u stanu, sivo, depresivno.
Ništa se ne vidi.
Ne volim tmurne oblake i ovo sivilo po kući.

Oznake: Vrednica, kućni poslovi