AnaM

srijeda, 09.10.2019.

Beli konj i crni princ…


Nema curice koja nije maštala o belom vitezu, crnom konju ili obratno. Poenta je u konj-vitez.
Moj je imao motku u ruci kojom je vitlao, na licu masku, kacigu, vizir, neko gvožđe koje je klepetalo. Obavezno je dojurio kad sam bila u opasnosti i borio se. Konj nije igrao neku veliku ulogu u mojim maštarijama., više kao nebitno prevozno sretstvo Samo mu je rep na vetru viorio.
Godine prođoše, vitez izgleda drugačije, a i konj je postao četvorotočkaš.
Pre neki dan krenem u šupu koja služi za odlaganje stvari koje će jednom možda trebati. Niko u nju ne ulazi, ali ja se našla pametna. U samom uglu, pored vrata stoje vreća sa kukuruzom i pšenicom za koke.
Ulazim, palim svetlo i umesto da gledam pod noge, digla nos…ne volim da mi paučina padne na glavu.
I…


Gledam ja njega.
Gleda on mene.
Ukočila se ja od straha. Ukočio se on.
Posle se ispostavilo da je to bila ona sa svojim potomstvom.
Kad sam udahnula vazduh zaurlala sam da se čulo, ne do Marsa i Venere, ali tu negde.
Miš, pravi, živi, ne onaj koji trči, nego poljski koji se penje i na vrh Ajfelove kule.
Urlam ja, usta vrište, a mozak prebire kao kompjuter koga da pozove u pomoć. U tom mozak-kompjuter vrti se i stade na vitez.
Moj spasioc.
I znate koje sam ime vrisnula??
Albi!
Naravno da je dojurio, misli deli se hrana. Te njegove sreće kad je video mišiju familiju. Zaobišao me je i u elegantnom skoku pokazao da je predator a ne mala maca.
Malo je posle zabrljao, pogrešno odgojen, pa nije pojeo miševe nego se sa njima igrao, ali oni su se dobro uplašili i emigrirali kod susjeda.
Pravi vitez je u pravo vreme na pravom mestu.
- 08:40 - Komentari (34) - Isprintaj - #