AnaM

Ruka me zabolela pipkajući i čestitavajući rodjendane na društvenim mrežama.
Sve prijatelj do prijatelja, a nikog nikad neću ni videti, a ne tortu pojesti.
Možda neko voli one virtuelne torte, ali ja sam uvek za konkretno, i ne samo kod torte.
Gunđam u sebi, da su se mogli malo i raspodeliti.
Koji je datum bio pre devet meseci?? Znam da se u te dane Albi izgubio i kad se vratio samo je jeo i spavao.
Tako kontam kontam da nisam nekog preskočila i duboko u potsvesti čvrknu datum susjeda koji ima rođendan ovih dana. Da me ubiješ ne znam kako se zove.
Iznad mene je onaj propali političar, nije on. Ne bih mu čestitala pa da mi je to poslednje.
Pored mene neki čudni ljudi, dolaze i nestaju, kikoću se i svašta nešto se čuje. Nisu ni oni.
Ima jedan koji prepravlja stan već treći put.
Nikako ne uspeva da pregradama stan od četrdesetak kvadrata pretvori u petosoban. Uspelo mu jednom, ali onda nije on mogao da uđe, krupan čovek. Nije ni on.
Meco, lenštino, diž’ se idi pa na vratima pročitaj kako ti se zove prvi susjed.
I dalje ne znam.
Nije da se nisam trudila. Krenem od stana do stana, gvirkam po vratima.
Nigde pločice sa imenom.
Gde ja to stanujem??
Izgleda sve sami gangsteri ili političari ili… ma neke tajanstvene osobe.
Iz jednog stana čujem zovu policiju, videli me kroz onu gvirkalicu na vratima…
Vraćam se u virtuelni svet.
Tamo bar znam kako se ko zove, a i nik kaže kakav je ko.
Još samo da naučim kako tortu da skinem sa ekrana, a on i dalje da ostane u funkciji…
Ko će parče torte??