Crni vikend… ICE…
Buuuu, ne plašite se.
Neće biti priča o saobraćajkama, ubistvima najbližih, bombardovanjima i slični specijaliteti dnevne štampe.
Počelo je bezazleno, lep sunčan dan, vreme toplo-hladno, zadržalo se na suncu i naravno, otskakutaću u prirodu.
Priroda je zamišljena kao šetnja po zraku, travica, šumica, klupica i ostali ica. To mu je valjda romantika, ili bolje romantikica
E, nije bilo tako.
Prvo je auto se uskopečio i nije hteo van iz garaže.
E, nećeš ti meni dirigirati život.
Pokupila sam sve ice, dekice klupice, torbice, hranice i krenula pešice. Ljudi moji, koje je to pentranje 3km opterćena kao magarac. Geni predaka koji su voleli to pentranje po brdima očito se nisu trasportovali u mene.
Onaj jedini koji nije ice, roštiljić, pušio je na mestu dozvoljenom za paljenje vatre kao da je lokomotiva iz prošlog veka.
Tu se našao pas koji nas je veselo gledao kako trapasto palimo vatru. Mahao je repom plazio se i odjurio dalje. Posle se ispostavilo da je pas ica, lutalica, našao torbicu, sa hrani-com. Ostavio nam je one paradajze sa kojima možeš ubiti vola , tvrde, nesvarljive, ali lepe na izgled. Ostavio je i neke kobasice. Bolje da nije jer su oni koji su nedopečene jeli jurili po šumi tražeći grm.
Sve u svemu bio je to zanimljiv vikend.