Čim dete izleti na ovaj svet i vidi gde je došlo zaurla i zaplače. Tako mu te suze dođu kao normalna pojava. Nekad je suza suzu stizala kad se zabrlja pa se dobiju ili bar zapreti batinama.
Sad su doneti neki zakoni, konvencije i tako već nešto, pa suze ne vrcaju iz očiju.
Nisu loše te suze.
Zvali su me vodoskok jer sam, čim mi nije bilo po volji napunila oči suzama brada je zadrhtala i gledala sam bespomoćno… Skoro uvek je uspevalo.
Neću o onim suzama koje ostaju duboko u nama i bole.
Ima suze kad te neko šutne iz svog života, a ti umesto da ga odmah zaboraviš, vucibatina jedna, kupiš brdo maramica, šmrčeš i sad kao patiš. To su glupe ali i česte suze. Ima li na kugli zemaljskoj nekog ko nije nikoga ostavio i bio ostavljen??
Suze smeha su simpatične, ali opasne ako popusti neka petlja pa frcnu na drugi kraj. Njih ne priznajem ni slučajno.
Malo pre se isplakah, ali onako baš dobro i zašto.
Sve zbog ovog mangupa.
Rešila sam, ako ću da plačem plakaću samo zbog njega…