AnaM

Deset je priča o Dadinim vragolijama. Ja sam PRVA…

Dado je, iz velikog grada, prvi put, došao provesti ljeto na selu.
Padala je kiša. Zemlja natopljena vodom stvarala je barice po kojima je bilo zanimljivo šljapkati.
Koka je izašla iz kokošinjca i trčkarala za njim. Kako je Dado skočio u baru, neka glista bi izašla van, i ham, koka ju je progutala.
-Mama, mama, koka postala riba.
-Kako to misliš ??
-Dida kaže da se ribe pecaju na gliste, znači sad je koka postala riba. Objašnjenje djece je jednostavno.
Drugi dan, sunce je dobro zapeklo. Barice su nestale, ali Dado je krenuo u istraživanje vrta. Okice su mu se radosno raširile, kako velika glista leži na kamenu koji pridržava ogradu. Zgrabio ju je i ponosno krenuo koki donijeti ručak. Nažalost naišla je mama.
-Vidi što sam našao, velika glista.
Mama je problijedila, ukopala se u mjestu i pokušala nešto reći, ali glas se nije čuo. Samo je podigla ruku.
Tata je doletio od nekuda, zgrabio onu glistu, bacio je daleko i samo rekao
-Zmija.
-Tako se ta glista zove, pitao je Dado, a onda razočarano odmahnuo rukom. Matorci su nemogući, tko bi ih razumio. Sad će koka ostati gladna.
Da, starce je često nemoguće razumjeti ...