Čovjek se druži sa sebi sličnim ljudima. Kako sam ja čovječica, volim ljude koji mi imponiraju.
Tko o čemu, ženske o kuhanju. Sve, baš sve moje prijateljice su izvrsni kuhari. Kad naprave kolač, on stoji kao onaj stražar pred Buckinghamskom palačom. Taj isti kolač, kod mene, naheri kapicu, namigne i nagne se na stranu. Ja kad kupim i gotovu tortu, neko sjedne na nju prije serviranja.
Sve sam pokušavala, i ništa. E onda sam pronašla Google, ljubim mu svaku, svako, to već što ima, ne mogu reći programera. Tamo sve lijepo piše, ne moraš si komplicirati život. Događa se doduše da neki put Google ne stavi sol pa jelo bude bljutavo, ili zaboravi brašno u kruh, ali to su već sitnice.
Elem, nadjem ja zgodan recept za kupus, sladak. Naredja sve u lonac začine, mrkve, luk i sve tandrmolje pureće, iz zamrzivača. Sad još samo isjeckati kupus.
Momentalno je cijena kupusa kao da dolazi s Jupitera ili iz druge galaksije, ali ja kupila ... Kad je bal, neka je sa glazbom. Pjevuckam ja, uzimam dasku, nož i kupus. Pritisnem onaj kupus, a on kao cijepanica. Pritisnem jače, skoči kupus za njim poleti daska, zdjela i poklopac. Sve se zavuklo na sve strane kuhinje. Kupim sve, perem, bacam vanjske listove koji se ne daju, ali ne predajem se ni ja, iščupa ih. Ponovo sve. Daska kupus nož. Sad sam već opreznija. Gledam odakle da pridjem aždaji. Onaj kupus kao da je nogometna lopta, nemaš ga gdije uhvatiti. Povuci, potegni, ostade nož u ruci, kupus na stolu, a daska pod stolom.
Što ću sad?
Da izadjem na ulicu s kupusom i nožem tražiti nekog muškarca ?? Ne vjerujem da ću ga tako naći, ali ... Ipak odustajem. Zovem Google u pomoć. On kao neki baksuz, sve ima samo isjeckane kupuse ne. Iseckaj ga ti, kažem ja, ali Google pet para ne da. Ne zna, a neće priznati ..
Hvatam onu glavičetinu kupusa kao krvnog neprijatelja. Gledamo se i čini mi se da se smije.
-Ti ćeš mene zafrkavati, kažem ja.
Energično uzimam najveću šerpetinu, onu što se u njoj ne kuha nego zauzima prostor u kuhinji.Expres će ti doći glave.
Borba nekoliko sekundi i kupus nestaje. Koliko da ga kuham ?? 20minuta kao da je slonetina.
Prodje 20minuta, ohladi se malo lonac i sa strahopoštovanjem otvorih ga. Ono čudo kao da nije ni mrdnulo.Kao da mu je tata Plastik.
Vrhom noža ga gurkam, meko ...
-Aha, Ne braniš se više ...
Šuti.
Što sad ??
Nježno kao da je pahuljica stavljam ga na neki tanjur planiran za pečenje ako dodje pedeset gostiju.
Hm ... ??
Da ne davim, dalje je sve bilo lako.
Iz friždera sam izvadila sve što je ličilo da može u kupus. Vratila sam ipak mermeladu od smokava, a možda nije trebalo. Ni riba mi nije pasovala. Onda sam sve to iseckala, gurnula malo melevenog mesa prodinstanog i sa Mefistovim smijehom, na vrhu kupusa napravila rupu, izdubila i sve to ugurala unutra.
Ne izgleda loše.
Nekoliko feferona se složilo kao baklje, okolo malo pirea i tarantara ... na stolu je.
Ako me nema, znači da su gladni gosti razbježali i ja ih jurim po obližnjim restoranima ... naravno sa kupusom ... Toliki trud ne može propasti.
