AnaM

Ove godine rešili smo da u baštu ne udje ništa od otrova ili kako je to moderno reći, ništa od hemije.
Sve je odlično rodilo, ali...
Jednog dana u inspekciju bašte došao je lićno Guliver.
Pogledao je krompir



Zatražio salatu od paradajza



Ponudili smo mu pečene paprike sa sirom



I ručak je završio odličnom, zrelom, crvenom kao krv, slatkom kao med, lubenicom



Naravno, servirana je u tanjuriću od kave...

Kad ću biti veeeliiik, kao da pita
Koš mi je tako visok


Tanjur nedokučiv



Bazen olimpijskih razmjera



Na toranj me ne puštaju



Ne znam zašto je ovaj cvet pec...pec??



Matorci se ljute kad jedem sa drugarima.
Moram posle da perem ruke, oni šapice ne moraju, samo ih obližu, što je meni zabranjeno.



Ovo nije prašuma.
Tu stanuju zgodne bubice, leptiri, jedna krtica, i svašta zanimljivo
Zabranjeno ulaženje dok se ne pokosi.



Zato žurim da odrastem...
Samo ima jedan problemčić. Kad budem velik, da li će i sladoled da poraste samnom??

Zadržala se u kafiću.
Skoro trčećim korakom hitala je kroz polumračnu ulicu, kući. Neugodan osećaj da je neko prati, šumovi u krošnjama stabala, dali su joj snagu da sve brže hoda. Srce joj je kucalo, činilo joj se, u grlu.
Zaslepila su je svetla nekih kola, a onda ponovo mrak. Sa strahom je gledala mjesto gde nije gorela ulična svetiljka. Kad mu se približila pramen kose joj je pao na obraz. Instiktivno je podigla ruke da se zaštiti, a kosa se rasula po ramenima, licu, nije ništa videla.
Vrisnula je.
Pritisak na ledjima, podignuta suknja. Pokušala je da zove u pomoć, odbraniti se, ali nalet je bio žestok, na ulici nikog. Suze straha slivale su se niz lice.
Dojurila je do kuće, mokra, uplašena, lupala je na vrata. Stigao ju je...
Vjetar je bio jači od nje, zalupio je vrata.
Iz mira sobe začu se glas
-Šta si se tako uplašila, pa to je samo vjetar??

Želeo ju je.
Ceo dan je mislio kako će doći kući, kako će je dotaknuti. Osećao je kako je drži u rukama, dotiče usnama upija se u nju.
Mogao je da je ima sad odmah, samo da skoči iz te zagušljive kancelarije i da se nadju u prvom kafiću...
Nije je želeo na brzinu, hteo je da uživa u svakom trenutku, da je oseti svim čulima.
Morao je da čeka... Još malo... još samo malo i biće njegova, samo njegova. Smešio se. Penjao se užurbano stepenicama, lift opet ne radi. Prvi kat, drugi, ruka je drhtala dok je otvarao vrata.
U hodu je bacio tašnu, šutnuo cipele i otvorio frižider. Zgrabio ju je. Bila je hladna, penušava, prineo ju je usnama. Kakav osećaj popiti pivu na ovom vrelom danu.

Sedeo ja u kafiću na obali Dunava. Smejao se zabavljao.
Odmah ga je ugledala. Dopao joj se i pošla je ka njemu.
Miris ćevapa i luka ju je odbio. Već je htela da ode kad on stavi zadnji ćevap u usta i nagnu kriglu sa pivom.
Moj si, pomisli i krenu ka njemu.
Nije se obazirala na vatrenu crnku koju je zagrlio i nešto joj nežno šaputao...
Moj si...
Učinilo mu se da je vidi, odmahnuo je rukom da mu ne smeta.
Nije se obazirala.
Prišla mu je sa ledja, dodirnula nežno vrat, a onda se zarila u mirisnu kožu... Komarica je zadovoljno uzdahnula.... i sledeće generacije komaraca su obezbedjene...

Majušnoj lubenici pridružilo se i ostalo organsko povrće.

Sad mi je jasno zašto se svašta trpa na povrće da bude veliko. Ovo ima samo dobar okus.

Glavno jelo



Salatica



Reklo bi se da mi povrtarstvo ide od ruke :) Idemo dalje, uskoro stiže i groždje.