AnaM

Želeo ju je.
Ceo dan je mislio kako će doći kući, kako će je dotaknuti. Osećao je kako je drži u rukama, dotiče usnama upija se u nju.
Mogao je da je ima sad odmah, samo da skoči iz te zagušljive kancelarije i da se nadju u prvom kafiću...
Nije je želeo na brzinu, hteo je da uživa u svakom trenutku, da je oseti svim čulima.
Morao je da čeka... Još malo... još samo malo i biće njegova, samo njegova. Smešio se. Penjao se užurbano stepenicama, lift opet ne radi. Prvi kat, drugi, ruka je drhtala dok je otvarao vrata.
U hodu je bacio tašnu, šutnuo cipele i otvorio frižider. Zgrabio ju je. Bila je hladna, penušava, prineo ju je usnama. Kakav osećaj popiti pivu na ovom vrelom danu.