Sedeo ja u kafiću na obali Dunava. Smejao se zabavljao.
Odmah ga je ugledala. Dopao joj se i pošla je ka njemu.
Miris ćevapa i luka ju je odbio. Već je htela da ode kad on stavi zadnji ćevap u usta i nagnu kriglu sa pivom.
Moj si, pomisli i krenu ka njemu.
Nije se obazirala na vatrenu crnku koju je zagrlio i nešto joj nežno šaputao...
Moj si...
Učinilo mu se da je vidi, odmahnuo je rukom da mu ne smeta.
Nije se obazirala.
Prišla mu je sa ledja, dodirnula nežno vrat, a onda se zarila u mirisnu kožu... Komarica je zadovoljno uzdahnula.... i sledeće generacije komaraca su obezbedjene...