AnaM

Gledala sam je. Hladna, nezainteresovana, nema u samom uglu. Činilo se da će večno tako da miruje, da je niko neće dotaći. Neko se primicao polako, došao do nje, a onda se ipak okrenuo na drugu stranu.
Noć, tamna, hladna. U daljini neki pas je zalajao. Začuli su se koraci u hodniku, neko je dolazio. Naglo otvrena vrata i zadrhtala je.
Smeh, novi gost zajapurenih obraza što od zime, što od crvenoga vinca, primakao joj se naglo. Ukočila se od straha, da li će nju izabrati, da li će je povrediti, da li će proći nezapaženo. Gost se primače stolu, viknu muzici da zasvirai zapeva baritonom onu staru pesmu koja u samo srce dirne.
Domaćica je pogleda, nekako nežno
-Pretoplo je za tebe, a niko te neće. Najbolje otići odavde.
Želela je ići i ostati. Želela je da je neko dotakne, da nekom pripadne, a panično se bojala tog prvog dodira.
Zadrhtala je, osetila je da se sve u njoj pokreće, da joj miris postaje sve jači.
Onda je naišao on. Pogledao ju je, osmehnuo joj se, primicao joj se sve bliže i bliže. Osetila je njegov vreli dah, poželela je da je uzme, tu, sad, odmah. Nezainteresovano je gledao okolo.. Sve mu se dopadalo,ali ništa ga nije privuklo. Hteo je već okrenuti se i otići, kad mu pogled padne na nju. Bila jedinstvena. Odmah ju je poželeo, naglo joj je prišao, pomalo grubo uzeo sa gomile, nagnuo se nad nju. Zadrhtala je, osetila je kako prodire u nju, dodiruje joj meso, lomi, otkida prinosi ustima. Zadovoljno je uzdahnuo...
-Ova hladetina je zbilja odlična.