Komentari

donabellina.blog.hr

Dodaj komentar (26)

Marketing

  • Annabonni

    svako svoj kamen čuva ( dok može, naravno )

    avatar

    25.10.2020. (20:10)    -   -   -   -  

  • mecabg

    Nema dva ista kamena ni dva ista čoveka.
    More može promeniti kamen, kao i život čoveka...

    avatar

    25.10.2020. (20:37)    -   -   -   -  

  • Olja sanja

    Ane poznaješ dušu kamena bolje od kipara
    jerbo šta zna kipar o nedostajanju
    baš volin tvoje verse

    avatar

    25.10.2020. (20:43)    -   -   -   -  

  • morska iz dubina

    Ovo je naprosto predivno. S dušom i srcem. I iskustvom.

    avatar

    25.10.2020. (21:00)    -   -   -   -  

  • Annabonni

    >Ala...........lipo vas je vidit : prava ste ekipa...živili vi meni....hvala

    avatar

    25.10.2020. (21:03)    -   -   -   -  

  • Ink

    bez obzira što(tko) ga oblikuje, kamen ostaje svoj...

    avatar

    25.10.2020. (22:39)    -   -   -   -  

  • teuta

    Ajme Ane otkud ti toliko divne inspiracije???
    Ti kad se zamisliš pa progovoriš...teku riječi srebrnom rijekom koja dira srce i dušu.

    Bolje nisi mogla opisati emociju stvaranja i oblikovanja ljubavi. Ne ide to uvijek lako, dapače...zbog oštrih rubova krvarimo iznutra ali kad postanu glatki...nježniji su od paperja. LP:))))))))))))))

    avatar

    25.10.2020. (23:18)    -   -   -   -  

  • More ljubavi

    Mukotrpan i jalov posao. Kamen će uvijek ostati kamen, ma kako ga mi oblikovali i kakav mu sjaj dali. Najljepši je onaj koji je već oblikovan i bude srcu drag na prvi pogled.
    Gledam ovaj sivi srcoliki usred slike. Jednom sam prilikom našao sličan na plaži. Dugo sam ga gledao i igrao se njime a onda ga ostavio. Ubrzo sam se sjetio da sam ga mogao uzeti ili barem slikati. Uzalud, više ga nije bilo. Skoro svaki puta na toj plaži pogledom ga tražim iako znam da sam propustio trenutak kada sam ga mogao uzeti.

    avatar

    25.10.2020. (23:56)    -   -   -   -  

  • Annabonni

    Hvala svima............laka vam noć

    avatar

    26.10.2020. (00:42)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    samo tvoj... ime mu je nježnost... :)

    avatar

    26.10.2020. (05:18)    -   -   -   -  

  • sewen

    Svi smo mi težaci...

    avatar

    26.10.2020. (05:35)    -   -   -   -  

  • Nisa

    E to je kamen s dušom

    avatar

    26.10.2020. (06:28)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    I kamen ima dušu, a nekad i čovjek od kamena.

    avatar

    26.10.2020. (06:32)    -   -   -   -  

  • Puni mi u guzicu admine

    Glatko,lipo,kuš lipše.

    avatar

    26.10.2020. (08:24)    -   -   -   -  

  • sokolova

    Kamen sa dušom... Prelijepo napisao!

    avatar

    26.10.2020. (11:54)    -   -   -   -  

  • Mikitarije

    Možda sad mišljenjem odudaram od većine, ali ne bih ja kamenje mijenjala da me ne poreže - to onda, možda, nije kamen za mene, A ako bi mi pak takav kamen prirastao srcu, naučila bih njime rukovati, a da se ne ozlijedim, a možda bih kakvu zaštitnu opremu pribavila. Ako kamenje oblikujem prema sebi, onda će svi koje prikupim na kraju krajeva postati isti ili bar slični, a različitost me privukla, ne sličnost. Jedino uz ono što je napisano - ljubav, strpljenje i vrijeme čak i kad ga nema dovoljno, ali onda i kamen mora dozvoliti promjenu - da ne bi slučajno puknuo.

    avatar

    26.10.2020. (16:03)    -   -   -   -  

  • medlife

    Ovo je baš predivno, baš impresivna inspiracija :)

    avatar

    26.10.2020. (16:19)    -   -   -   -  

  • Pozitivka

    Jalov je to posao. To je zanat koji zahtijeva dobru vještinu i mudro oko. ,)

    avatar

    26.10.2020. (16:35)    -   -   -   -  

  • Miljevci moji dragi

    Jako lijepo.
    Srdačan pozdrav!

    avatar

    27.10.2020. (09:07)    -   -   -   -  

  • Cosmo

    kad klešemo sebe boli

    avatar

    27.10.2020. (12:22)    -   -   -   -  

  • j.

    možda je šjor Ranko tu
    - o kako sam tašt i nezahvalan -
    bio na stranputici,
    jer što ako je u čitavoj toj priči manje stvaranja, klesanja i gradnje,
    a ponajviše odlamanja, padanja i rušenja?
    entropija je ipak temeljni zakon svemira,
    a poema o nestajanju je njegov lajtmotiv...

    valjalo bi znati je li Sve u početku bilo velika stijena čiji smo dijelovi:
    netko grub,
    netko finiji,
    veći ili manji;
    neke su porađale munje,
    neke je more kupalo;

    ali i od nas postajat će i odlamati se - tako - opet Novi,

    sve dok na kraju ne ostanu tek prah, dim, magla i ništa;
    pa neka netko, ne želeći vjerovati očima i ušima, zavapi da nije tako?
    :))

    avatar

    27.10.2020. (14:39)    -   -   -   -  

  • Annabonni

    @ J

    sumorno, dvolično, teško i depresivno stanje u kući majstor Alojza , žene mu prevarantice Fride i mladog naučnika Lojzeka tek su samo djelić onoga što nas dijeli od glatko izbrušenog kamena
    ako glatkoći težimo....a on, majstor upravo je tome težio.
    svo ljudsko razočaranje skupljeno mu u umirućim grudima
    vodilo je tome, da on nije
    i nikada neće biti taj glatki kamen
    ( kod mene zvan oblutak )
    koji prijanja nježnom, ženskom dlanu

    Tnx

    avatar

    27.10.2020. (16:03)    -   -   -   -  

  • teuta

    Jako lijepo je to napisao Cosmo.
    Boli, boli ali nema sreće bez te boli....

    avatar

    27.10.2020. (17:52)    -   -   -   -  

  • Razmišljanja jedne žene

    To nije posao, to je ljubav koja i hrapav kamen oblim učini....
    Napisano perom srca:))

    avatar

    27.10.2020. (22:16)    -   -   -   -  

  • smjehotvorine

    tvoji stihovi uvijek imaju poruku...krasni su :)

    avatar

    28.10.2020. (08:00)    -   -   -   -  

učitavam...