Moja rodna gruda
Sićam te se moja rodna grudo
i zaplačem kad te se spomene
di god jesam bez tebe mi ludo
da si samo malo bliže mene.
Kamen,smrika,hrast i grabovina
urezani u srcu duboko
kad ću opet uskim putevima
nek sve vidi moje budno oko.
Pašnjaci i njive oranice
vinogradi,lokve i bunari
dušu su mi vedrili i lice
a u tebi običaji stari
neizmjerne nudili mi čari.
Jasna zvona crkve Svetog Pavla
za narod se mole apostoli
i mene su na molitvu zvala
apostoli i Petar i Pava.
Dušu su mi molitvom jačali
davno bilo a sad srce boli
sa ljubavlju i najlipša hvala
o kako se rodna gruda voli.
|
