srijeda, 29.08.2018.
Rođendanska
Nanizale su se a ne znam gdje. Ne znam kako je sve tako brzo prošlo. Ne znam gdje sam putem izgubila sebe tražeći se...
Ništa ovako zamislila nisam.
Nisam imala pretjerane snove. Samo dom. Obitelj. I tebe.
Ono što valjda imaju normalni ljudi u mojim godinama.
Od toga svega nemam ništa.
Valjda je svakome po zasluzi ne znam... Bila sam loša valjda. Po ovome svemu ispada lošija od svih...
Sretna sam. Jer sam zdrava. Jer su zdravi svi oko mene. Netko bi sve mjenjao za to znam.
Danas sam i tebe izgubila. Presjekla više.
Rekla sebi nikad više. A kad sam god to rekla nisam stajala iznad svojih riječi.
Lagala bih kad bih rekla da nisam drhtala za tobom i nocas. Ali... Mrvica ponosa se nadzire negdje u mom srcu. Koliko će trajati ne znam.
Preslaba sam na tebe. A najveća si nula mog života.
Danas mi je rođendan.
Sve sto sam sebi do sada zeljela nikad se nije ostvarilo. I nista se nije ostvarilo.
Ove godine ne zelim nista.
Jer imam sve. Zdrava sam.
Ostalo eto drugim ljudima...
četvrtak, 02.08.2018.
Nisam kamen
Ovo ti vjerovatno nikad neću reć. Jer sam pizda. Jer nikad nisam pričala kad sam tribala, ni prije toga, a ni poslje.
Vriđa si me ko ženu. Svaki put kad me ne bi dotaka, svaki put kad sam te ljubila, svaki put kad sam te dirala i milovala. Vriđa si me što me nikad nisi pogleda, sto me nikad nidi dotaka, što me nikad nisi privuka sebi, što si me cilo ovo vrime drža ko krpu.
Pa nisam kamen jebem te vise. Daj progledaj pored zdravih ociju. Prestani me vriđat, prestani me ponizavat.
Nikad ni s kim nisam bila ovako, jednostrano, bolesno, sebicno. Sebican si. Presebican i mislis samo na sebe.
Pomisli kako mi je ako si to sposoban ? Bili ti pristao na tu idiotariju, bili ti bio malo ja ?
Bila bi ja s tobom, uvik, i za cili zivot, ali ne ovako...
Da budem skroz iskrena mislim da mi je stalo. Jer da nije ne bi vako umirala sad. I ne bi me sve to skupa doticalo.
To ti je jedina istina pa ti s njom šta oš.
srijeda, 01.08.2018.
Srce mi je napuklo
Nisam noćas spavala. Nikako. I ne osjećam se dobro.
Sama sam sebi zapritila da ne smim plakat. A najrađe bi. I možda bi mi bilo lakse. Ali ne ide... Ni plakanje mi ne ide kako oću.
Napuklo mi je srce koje sam tek sastavila da kolko-tolko sliči na nesto. Sad ga opet mos jebat.
Napuklo mi je srce zbog tebe kretenu. Ko stina.
Znam da sam sve znala. Znala da s tobon nista nisam imala a sve davala. Znala i da ti nije bilo stalo. Sve znala .
Al dzaba. Boli me jebote.
Ko da nekom mačem prokida. Pa sekund zaboravis. Pa opet.
Nikako ja ne znam s tim odnosima. Ni oni sa mnom. Mozda sam prikomplicirana. Možda prečudna. Možda nisam nista posebno. Možda u meni nema nista.
A mozda uopće nije do mene. Ne znam.
Sa svojih 37 godina ja veze nemam sa zivotom.
To sam jedino diplomirala- neimanje pojma o zivotu.
Gle A. Boli me. Baš boli. Gušim se da ne puknem. Kupim u sebi i kuliram. Pravim se da sam skroz ok a najradije bi legla i ridala ko krava. I da me niko ne pita sta mi je. Jer ni sama ne znam.
Ti si mi. I to sto si me nekad davno izlicio od ovakve boli. I sto si mi je opet isti ti zadao.
Nekako sam opet pomislila da si ti taj. Jednako loš kao i ja. Jednako dobar kao i ja.
Nekako sam se nadala. Jer sam jedino tebe imala. I jedino se tebi radovala. Jesi. Bio si mi radost. Virova ti u to ili ne. Jedina mala radost.
Bez obzira što mi nikad ništa nisi da. Mogla sam s tobom. I do kraja života tako.
Nije da te volin. Nego sam se za te uvatila ko za slamku. Koja me držala iznad mog ludila. I bilo mi je ok. Živila sam. Disala. Ljubila.
Nemoj mi sad dolazit ko prije. Jer više nista nije ko prije. Imaš nju. Izabra si. Između mene i nje. I okle te onda opet tu ? Šta oćeš ?
Ja sam priživila i gore. Znaš i sam. I ružnije. I teže. I pribolila. Tako ću i tebe.
Al me boli u neku stvar kako me boli... I kako sam tužna. Srce mi je napuklo.
Al preživilo je i gore nevrime.
02/17-08/18
