Nisam noćas spavala. Nikako. I ne osjećam se dobro.
Sama sam sebi zapritila da ne smim plakat. A najrađe bi. I možda bi mi bilo lakse. Ali ne ide... Ni plakanje mi ne ide kako oću.
Napuklo mi je srce koje sam tek sastavila da kolko-tolko sliči na nesto. Sad ga opet mos jebat.
Napuklo mi je srce zbog tebe kretenu. Ko stina.
Znam da sam sve znala. Znala da s tobon nista nisam imala a sve davala. Znala i da ti nije bilo stalo. Sve znala .
Al dzaba. Boli me jebote.
Ko da nekom mačem prokida. Pa sekund zaboravis. Pa opet.
Nikako ja ne znam s tim odnosima. Ni oni sa mnom. Mozda sam prikomplicirana. Možda prečudna. Možda nisam nista posebno. Možda u meni nema nista.
A mozda uopće nije do mene. Ne znam.
Sa svojih 37 godina ja veze nemam sa zivotom.
To sam jedino diplomirala- neimanje pojma o zivotu.
Gle A. Boli me. Baš boli. Gušim se da ne puknem. Kupim u sebi i kuliram. Pravim se da sam skroz ok a najradije bi legla i ridala ko krava. I da me niko ne pita sta mi je. Jer ni sama ne znam.
Ti si mi. I to sto si me nekad davno izlicio od ovakve boli. I sto si mi je opet isti ti zadao.
Nekako sam opet pomislila da si ti taj. Jednako loš kao i ja. Jednako dobar kao i ja.
Nekako sam se nadala. Jer sam jedino tebe imala. I jedino se tebi radovala. Jesi. Bio si mi radost. Virova ti u to ili ne. Jedina mala radost.
Bez obzira što mi nikad ništa nisi da. Mogla sam s tobom. I do kraja života tako.
Nije da te volin. Nego sam se za te uvatila ko za slamku. Koja me držala iznad mog ludila. I bilo mi je ok. Živila sam. Disala. Ljubila.
Nemoj mi sad dolazit ko prije. Jer više nista nije ko prije. Imaš nju. Izabra si. Između mene i nje. I okle te onda opet tu ? Šta oćeš ?
Ja sam priživila i gore. Znaš i sam. I ružnije. I teže. I pribolila. Tako ću i tebe.
Al me boli u neku stvar kako me boli... I kako sam tužna. Srce mi je napuklo.
Al preživilo je i gore nevrime.
02/17-08/18
Post je objavljen 01.08.2018. u 13:26 sati.