Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

srijeda, 08.04.2020.

Smisao


Foto: otočka


Pokušavam sjedit mirno. Bez vrpoljenja.
Pokušavam mislit pribrano. Bez vrludanja.
Pokušavam bit pozitivna. Nedaćama usprkos.
Pokušavam zadržat objektivnost. Al, subjektivna sam.
Pokušavam ne osuđivat. Teško je.
Pokušavam pravdat. Zar je moguće i ludost?
Pokušavam se tješit. Tješeći druge.
Pokušavam disat u ritmu. Trzne me TV.
Pokušavam ostat svoja. Al ko da me nešto od sebe otima.
Pokušavam živit hrabrost. Koljena klecnu.

Gledam nepomičnu modrinu pred sobom.
Uljuljanu u svoju kolotečinu.
Njoj je normalnost i ova utiha. I podivljala horda valova.
Lice i naličje slane vode. Uvijek isto. Tekućina.

A ljudska duša?
Milijardu nijansi neuhvatljive uhvatljivosti.
Pokušavam shvatiti smisao.

08.04.2020. u 15:47 • 44 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.