Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

srijeda, 19.02.2020.

Otišao


Foto: otočka


Rano ustajanje s razlogom. ON je odveo Strikana na aerodrom u Split. Let mu za Frankfurt. Pa Bangkok. Eto, isteklo to vrijeme.
Put standardan. Vožnja do Korčule. Pa trajektom do Orebića. Vožnja Pelješcem. Preko Neuma magistralom. Auto cestom od Ploča. Pa do zračne luke. Kad će više taj Pelješki most? Znaju li glavešine koliko je jug daleko od Splita i metropole. Znaju, al jebe im se. Imaju rotirke kad se voze. Imaju helikoptere. Imaju avione. Nikad nigdje ne čekaju. Ne znaju za red. Ni poredak.

Ostavio Strikan puno toga. Ovakve i onakve uspomene. Rekao da mu je ovo bio najljepši mjesec dana u životu. Da smo mu ON i ja najbolji prijatelji koje je ikad imao. Da će se, od ovih uspomena i topline koju je doživio, napajat do kraja života.
Dostatno mi za bit ispunjena i mirna.

Uzela sam danas radnu pauzu. Čišćenje po kući. Promjena posteljine. I sve druge trice i kučine kad je čišćenje u pitanju. Važno samo da mi je mozak u leru. Radim automatizmom poznatih pokreta.

Samo povremeno neko zavidavanje u želucu. I dalje sam poljuljana transformacijama ljudskih duša kad je u pitanju imovina. Strikan nekim pitanjima zaljuljao. Ko Alisa u zemlji čudesa preispitujem u čemu je problem ako ne želim imat ništa.
Zašto druge smetaju moji nematerijalni porivi.
Želja za neposjedovanjem.
Rješavaju li drugi, preko moje nezainteresiranosti, svoju pomamu za imati?
A ja nepokolebljiva u neimanju.
Ako ne činiš zlo, nećeš povrijediti ni samoga sebe.

Neke drage osobe se razbolile. Teško i opako. Neizvjesnost.
Sve uspoređujem s tom činjenicom. I relativiziram svakodnevicu.
Sama sebi ponavljam, razluči bitno od nebitnog.
Za dan, dva ću bit resetirana. Znam ja vrednotu tog postupka.

ON će, blago mu se, danas i sutra provest s curama u Splitu. U druženju, zajedničkim ručkom, pričama. Već pouzdano znam, salvama smijeha. Ja čekam svoj red naredni vikend.
Nisam više sigurna u ostavljanju Staroga da bude sam.
Pa ćemo u Grad na smjene.
Tako je to, bez vjetra nema ni valova.
Pomirena.

19.02.2020. u 15:35 • 29 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.