Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

subota, 25.01.2020.

Katastrofičar


Foto: otočka

Zalegla. Ako se tako može reći. Suze u potocima. Nos začepljen. Grlo grebe. Fibra.
Nisan od ležanja. Pa uru prilegnen i dižen se. U dnevnon je ionako hot dog.

Iman grizodušje jer odbrojavam dane kad će Strikan otić.
Jesan li zločesta preko mire? Možda da.
Teško se nosin s tin propitivanjima.
Volin osjećat mir u duši.
Volin pomoć kad god mogu. Volin popričat.
A nemirna san. Osjećan grč u želucu. Nelagodu za stolon.
Striko se ne gasi.

Katastrofičar.
Preko svake razumne mire. Po cile dane na tabletu samo o korona virusu. Priprema se da nakupuje brdo spize i da napravimo rezerve. I nema mire u tome. Kopa po ljekovima za jačanje imuniteta. Unosi mi užasan nemir.
Stalno prebrojava mrtve. Oboljele. I di je sve virus umaka.
Ako nije korona virus, onda su neke druge katastrofe po svitu. Samo take stvari gleda. I ima ih silnu potribu diliti s nama. Stari ionako ne čuje. Pa smo nagrabusili ON i ja.
ON se, kad god stigne, povuče u sobu. Gledat rukomet, Barcelonu, šta li već, pa zapravo nagrabusin ja. Presjecam kad god mogu. Da ne budem pregreza. Okrećem teme. Al, u njemu stanuje strah.
Objašnjavam da će bit šta ima bit. Al, ne miri se s tin.
Dobivan opsežne informacije kakve maske kupiti. I kako od kuće napravit karantenu.
Ne smin bit pri kraju živaca. Moran još izdurat 24 dana.

Ne mogu reći da mi je svejedno. Ljudi umiru. Može bit svega i svačega.
Ali, ja naprosto nisan tip od panike.
Od nečega moran umrit. Al važnije mi kako živit.
On se boji smrti, a ja se ne bojin života.
Ne bojin se ni smrti.
Prihvaćanje je ključ.
A on se pogubija u životu. U razmišljanju, U socijalizaciji.

Prehlada me cilu začepila. Al nije uši, benti prehladu.

25.01.2020. u 17:46 • 32 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.