Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

četvrtak, 16.01.2020.

Vratija se strikan!!!


Foto: otočka

Stiga strikan. From Australia. Brat od Starog.
Sad iman dva Stara. Osandeset. I osandesetipet.

Otiša iz Sela posli Drugog svjetskog. Kad je otišlo preko dvi ijade ljudi trbuhon za kruvon.
Snaša se on. I baba i dida se snašli. I još jedan brat. I teta.
Svi su stali na noge. Radili teško i zaradili. Australia in prvi dom.
Ovo ovdi teška nostalgija.

Sad je ovdi na holidays.
U dva dana pucan po šavovima.
Stari gluv. Strikan nagluv.
Kad pričaju ka da je svađa na pomolu. Čaše zveče.
Uz to i televizija do kraja.
ON koluta očima.
Ja želucen.
Ovako će bit misec dana.

Žaj mi napravit harakiri. Nisan još za otpad. Iman ja još puno za dat urbi et orbi.
Obnavljan engleski. Strikan otočki.

A onda je počeja izvlačit poklone: gulilica za kumpire, nož za filete, špatula za kajganu, satovi iz Bangkoka di je kilo pet dolori, baterije za svašta, žilete za brijanje, lampadina za po noći i neki teniski reket za vatat mušice i komarce. Lipo nas je opremija.

Reka je da lipo kuvan. Jer je on samac. Pa se zaželija domaće spize. Naniza je šta bi sve.
Ja samo kliman glavon. Ionako san rođena da ispunjavan želje. Ono, ka đuboks. Samo gratis.

A on će za par dana prominit dolore. Da neka mu nađen dobar tečaj. Ka da san guverner. Pa ga ja određujen.
I tako, vidin, bit će to jedan lipi misec.
Sutra ću zvat likarušu da mi pusti na recept normabele. Ne za mene. Ja ću činit fintu da je u Valu doša teatar u gostima.
Al ON mi je sumnjiv.
Malo je maka.
Ka da je proguca kaktus.

16.01.2020. u 22:04 • 30 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.