Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

nedjelja, 27.10.2019.

Proljeće


Foto: otočka

Okupala se ja i danas. U kraj listopada. A kao jesen je. Koja to ustvari nije.
Otplivala svojih 200-300 metri. Razgibala rame i ruku.
To mi je terapija u tzv. neradni dan.
Ka da mi više imamo radne dane?!
Kad greš u penziju dani se više ne zovu radni i neradni.
Nego samo dani i noći.

U prvog susida došli gosti. Slovenci. I u zadnju kuću od Vale došli gosti Slovenci. Kupaju se po cili dan. Rone s maskon. Pecaju. A mogli bi uvatit šišmiša.
Odavna se ovdi ne lovi s kraja.

Meni se sve zblesilo u glavi.
Oću virovat kalendaru ili svojin očima?
More 23. Na teraci, na suncu, termometar se popeja na 40.
Ovo više ni bablje lito. Ovo je čisto lito.
Koje s babon veze nema.

Mi smo stalno u majce na špaline. Osin Starog. Njemu je kalendarski jesen pa u skladu s tin idu i dva rukava. Svaki dan neki belaj s njin. Ne može ni na noge kako triba, al opasne radnje ga opsesivno vuku. Taman ušla u more, a on iskoristija tren. Popeja se na bor i pila jednu granu.
Tribalo bi ga ka Rokija na uzicu. I tako kontrolirat. Dat mu pet metara slobodno i to je to.
Mogu ja izgovorit milijun. On će po svoje. Čin mi umakne s oka.

Pjevušin cilo jutro: u meni jesen je, mada kažu svi da sad je proljeće ...
Bome, u meni proljeće. A za vani ne znan.

27.10.2019. u 13:43 • 11 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.