Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

ponedjeljak, 14.10.2019.

U iščekivanju bakalara



Priko dana lipo pripeklo. More toplo. Nigdi se ništa ne čuje. Osin maeštrala kako bala na moru.
Sve mi čini voju. Jer boli sve manje. I ka da vidin i čujen više i iznad crte.
Izjutra i uvečer ugodno za učinit đir.
A noći već blagojesenske. Lipo za spavat. Ko može.

Puni misec je ispraznija peškariju. Ujutro nima za kupit ništa ribe. Svako jutro svratin vidit ima li šta za lešat, na gradele ili pofrigat. Ništa. A Starome pripelo. Baš mu pita nešto od tega.
Proće lišo.

ON i ja i daje u majce na špaline.
Stari u duge gaće i duge rukave.
Jučer nan istreslo drva za zimu. Bija je sritan ka malo dite. Samo da zna da će mu bit toplo. Već san mu morala staviti debelu deku za pokrit se po noći. Sve je slabiji na noge. Vidin kako ga hvata malodušnost. Svjestan je svojih sve većih ograničenja.
A gorostasna kuća ga stalno podsjeća na dane slave i moći kad je moga šta je poželit tija. Gradit cili dan. Bit prignut po potribi. Ić na ribe satima i noćima. Bavit se vrtlom ka Mičurin. Čitat i raspredat o big bang teoriji ili filozofski mudrovat o Stephenu Hawkingsu, Carlu Saganu. Bilo čemu.

Sad izbjegavan naš susret očima. Obožava me. Ja san mu sve na svitu.
I svaki put, kad nan se zjenice ukipe, vidin kako se od mene tugaljivo oprašta. A daleko je još od toga. Ako riječ blizu i daleko, u tom konteksu, ima ikakav smisao.
Kad ga gledan iz prikrajka, vidin kako zbraja i oduzima smisao svoje životne putanje. Omakne mu se pa glasno izgovori kako bi manje gradio, kako bi više i ovo i ono. Ne znam ga tješiti.
Jer svi se moramo, kad tad, zbrojit i oduzet. I susrest se sa svojin jastvon bez celofana i fjoka u bojama. Kako bi se pomirili sa samin sobom. Usponima i padovima. Učinjenin i propuštenin. Izrečenin i prešućenin.

Sad čekan da koji dan zaladi. Pa da Stari kupi bakalar.
To je njegov obred biranja i kupovanja.
Vidin da mu se žuri. Da postaje nestrpljiv.
Pojam vrimena mu drugačije teče.
Bit će to najraniji bakalar ove jeseni.
Neka.
Bit će ih još.
Svi ga volimo.
Kuvala ga ja na bjanko. Ili crveno.

14.10.2019. u 14:39 • 10 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.