Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

četvrtak, 11.04.2019.

Bobu bob, popu pop


Posli dugo vrimena danas smo Stari i ja bili sami.
On je otiša u Grad2 na sastanak. Vezano uz deponij.
I još dva mišćanina s njin.
Bore se.
Da poprave ono šta neki kod zdravih očiju ne vide. I noson ne ćute.
Ili in stranačke boje nalažu bit van pameti.
I ni ih briga za sutra.
Ni bit humanista za sva vrimena.

Stari se popeja iz prizemja na kat.
Čeka ga je topli doručak.
Za to vrime san ja zujala po kući.
A onda nan skuvala kavu i zavalila se na kauč. Uz njega.
Vidin, drago mu.
Pa je krenija: a sićaš li se kad smo nas dvoje šetali Marjanon?
A sićan se, al to je, tata, bilo prin 55 godin. Ja san tad išla u prvi osnovne.
Eee, kako si onda znala Ježevu kućicu napamet.
Cilin puten si je recitirala.
A jesan. Lipo si se to sitija, uzvratila san mu.

A sićaš li se ti, tata, kako su ti prošlo lito, kad san te dovela iz bolnice, došle obje unuke vidit te.
Gleda me zbunjeno i s nevjericon.
A ne sićan se. Ma kad su to one bile?

Onda je opet bija red na njega.
A sićaš li se kako smo se sva ta lita, kad si bila mala, kupali na Gusara.
A kako se, tata, ne bi sitila tih prelipih lita svog ditinjstva.
Sićan se, tata, sićan.

A jel se ti, tata, sićaš kako ste se ti i mama, dok ste živili u Gradu, stalno družili sa svin susidima.
Išli na izlete u prirodu. Običnin danima. Praznicima.Radili marende. Igrali na briškulu .Stalno pivali.
A onda je to sve odjedanput nestalo. I pritvorilo se sve u gradnju kuće. I samo gradnju kuće.

Licen mu je priletila sjena.
Znala san da su fragmenti tih davnih dana izblidili u okrpinama vrimena.
Ali još uvik prisutni.
I okrzani poput paučine.
Al, tu su.

I onda se Stari zagleda u sliku na zidu. Neku od mojih črčarija i uronija u vrime.
Ja san kavu popila.
Njegova se ladila.
Skuvala san bob i blitvu.
A on je i dalje bija u nekon prošlon svršenon vrimenu.

I onda se nakon puno vrimena naglo okrenija prima meni i reka: bobu bob, popu, pop.
Baš mi je lipo zavonjalo to šta kuvaš za obid.

Nasmijala san se.
Vratija se u svoj zajebantski đir.
Do obida smo nastavili svak u svome filmu.
Ja prčkanjen po mobitelu.
On po daljinskon tražeći CMC.

11.04.2019. u 15:10 • 10 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.