Dnevnik jedne otočke https://blog.dnevnik.hr/karbunara

petak, 14.09.2018.

Polegnuta osmica

Danas je na moju malu valu zalegla ona prava, pravcijata bonaca.
Gledaš je i ćutiš samo jedno veliko mirovanje.
Ni daška u zraku.
Ni daška u moru.
Samo mirnoća.

To je ona bonaca koja ti se uvuče pod kožu.
Uđe kroz vene.
Obloži svaku stanicu toplinon, čežnjon, nečin nedokučivin, tajanstvenin, magičnin, nestvarnin.
Neodoljivost čista.

Vala mala, a u more sta cili škoj s mrkenton, sva šuma od bori, planike i smrića.
Potopili se u nju i svi ribarski kaići.
I stalo u njega cilo nebo.

Sve je zastalo.
I vrime.

Stojin na teraci, gledan i ne znan ima li me.

Jesan li ovdi ili san i ja utopjena u bonacasto more koje se podasrtlo ka najlipše zrcalo od svita?
Gledan u njega i gledan iznad.
Sve je isto.

Je li li to moja dualnosti ili dualnost svita?

Jesan li ja uspravna osmica, pa je pola mene u bonaci, pola iznad nje? A opet, ono šta je iznad nje cakli se u njoj.
Koja san prava ja?

Spustila se niz skale i zaronila.
Obložila se moren.

I ne znan jel more pije mene, oli ja pijen njega.
Obavilo me cilu.
Liči mi dušu i tilo.
I jedino šta se miče u svemiru san ja.
Plivan.
I ne znan di prestajen, a di počinje more.
Ne znan ni di počinjen ja, a di prestaje more.

Samo suza iz oka može još biti tako bistra.
I tako tvoja.
Ka ova bonaca.

I onda legnen na more i upren pogled u nebo.
Ja bestežinska.
A nebo beskonačno.
Unedogled.
Bez ijednog oblačka.
Isto plavetnilo ka i od mora.
I sve samo jedan veliki beskraj.
Nit vidim di se spajaju, nit di se razdvajaju.
Sklopili savez i rekli, mi smo Jednota.

I onda u trenu nisan znala jesan li na nebu ili u moru.
I ima li me uopće.
I opet nisan znala di počinjen ja, a di nebo.
I jesmo li se oboje utopli u bonaci.
Ili smo svi utopljeni u nebu.

Beskraj ispod mene, beskonačnost iznad mene.

Magična bonaca je danas bila darežljiva.
Podarila mi tren, a ja njoj sebe.
Cilu.
S dušon i srcen.

A ona me tetovirala nevidljivon tinton i ostavila mi pečat na duši.

Osmicu.
Polegnutu.
Beskonačna u beskonačnosti.

Hvala ti.

14.09.2018. u 21:50 • 0 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.