odricanje

četvrtak, 15.02.2018.

evo su počeli dani o'korizme. to je ono vrime kad se svi nešto kledu da će se nečega odreč. uglavnom se odriču pušenja jerbo je duvan posta preskup jedna kutija je 23 kune, ako pušiš kutiju dnevno to je 690 kunića, ako vas je dvoje onda je to 1380 kunića, a za 1380 kunića moš se ranit deset dana i to tako da ti na stolu bude pršuta, sira i janjetine skoro pa svaki dan, ako ne virujete izračunajte. drugi vid odricanja je alkohol, ako dnevno trošiš litru vina koja u prosjeku košta 12 kuna a ni drugi dvi litre pive koje u prosjeku koštaju 20 kuna to je misečni izdatak od 960 kuna kad platiš režije koje su u prosjeku oko 2000-2500 ijade kuna onda se cifra na misečnoj razini penje do 4800 kuna, zaokružimo to na pet ijada. prosijećna plača sretno zaposlenih se kreće od 3500-4500 ijade kuna, zajebite ovi državni zavod za statistiku i njiova izvješća o prosječnoj plači jer su uto uračunate i plače svi top menađera šta sad leže u remetincu.

dakle, za sve ostalo ti triba još jedna plača od jedno 4500 kuna kako bi podmirija hranu, putne troškove, postole, robu, dijete u školi, nedaj bože dvoje, odlazak mehaničaru, jer voziš auto staro najmanje 15 godina pa održavanje ispada povoljnije nego kupit novo na kredit. kad sve to zbrojiš i oduzmeš ostane ti neki 300 kuna koje bi tribale podmirit odlazak u kazalište, kino, luna park, frizera, goldune, večeru sa društvom, odlazak na ljetovanje, zimovanje, a da ne govorimo o nekom izletu u inozemstvo.

i sa, čega bi se ja triba odreč za pokoru? ništa nisan zgrišija, plačan račune da mi ne sidne ovrha, vodin računa da svaki dan ima nešto za pojist, al brate i kokoš dopizdi, ne iden po kafićima, ne kurvan se, proti mene se ne vode su'cki procesi, samo gledan da mi život ide koliko-toliko nekin normalnim tokom. čega bi se ja triba odreč, pive i duvana sa pazara, golduna koje trošin ka i kavijar, čega???

pun mi je kurac više ovog licemjerja i stalnog nametanja krivnje da si nešto zgrišija. šta san to zgrišija!? to šta nisam licemjeran i dajem ljudima duhovnu utjehu dok kopaju po kontejnerima obečavajuć im kraljevstvo nebesko? ili možda šta nisan menađer posrnule firme koji će je dovest do stečaja? šta san zgrišija? znam! zgrišija sam to šta san živ i šta se za mene mora odvajat od samog mog rođenja, zgrišija sam i to šta nisan mislija samo na sebe, zgrišija san šta nisan stavija goldun i napravija još jedna usta šta će se ka i ja pitat za što su kriva i zašto im se to nameće od samog rođenja. da, sve je to moj grijeh, a da nikog nisam ubija ili unesričija, pomoga kada sam bio u prilici, nikom nisam reka grubu rič ni kad je tribalo, da, sve je to moj grijeh, moj preveliki grijeh. i sa bi se ja triba ka nečeg odreč!? ae, moš mislit, ja se još uvik nasmijen kad se ujutro pogledan u ogledalo i ne osjećam nikakvu krivnju, a svi oni šta će sada glumit neku pokoru nek se zapitaju zašto se tako osjećaju.

15.02.2018. u 12:29 • 11 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

<	veljača, 2018					>
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28

kupus_vulgaris

četvrtak, 15.02.2018.

odricanje

Opis bloga