FlowerPower
četvrtak, 26.01.2023.
Ljudiii, ja sam u filmu!
čujte i počujte!
drugovi i drugarice, upravo sam se vratila sa snimanja jednog hrvatskog filma za kojeg ne smijem još otkrivati detalje.
samo ću otkriti sve svoje emocije koje osjećam :D
dakle, sve je krenulo ovako:
radim ja noćnu smjenu, znam da se neki tam glumci čekiraju u glamping, i da ih još par dolazi koje moram prijaviti.
no, niko od njih nije došel.
došli su dvoje ljudi, jedan scenograf i jedna žena za koju ne znam točno na kojoj je poziciji.
pozdravim ja njih fino, oni su bili super volje, zabavni i prijateljski nastrojeni.
eeee, super, baš takve trebam i volim!
prijavim ja njih uredno, oni se neke zajebavaju, i ja pljunem pitanje:
trebate vi možda kakve statiste? ja bi zbilja jako jako voljela glumiti!
veli gospon: paaa, možda bi čak i mogla.
meni okice najveće na svijetu, cakliju se ko biseri!
i oke, odlaze oni, niš konkretno nismo dogovorili, reko... možda je to tak samo rekel, baš me budu zvali da zbilja glumim.
drugi dan me nema na poslu, odmaram, slobodna sam.
treći dan dolazim na smjenu, dolazi i gospodin u neko doba s pitanjem:
kaj, ti bi onda glumila?
ja velim: pa daaa!
oke, sve mu je jasno, valjda bu neke sredil.
četvrti dan ja dolazim na smjenu, radim, radim, ogladnim i idem na gablec.
evo njega i kolege dole na ručku, dolazim ja do njih.
popričamo tak malo, veli on:
pitali su me kakvu kosu imaš, kratku ili dugu?
ja pokazujem, odgovaram i mislim si: jebemtiii, de reci više da ideemmmmm! kaj se čeka??
uzme on napokon moj broj mobitela.
vratim se gore, nastavljam dalje s radom.
pet minuta do kraja smjene mi je zvonil mobitel, ja nisam vidla.
pogledam ja kad sam se spremala doma, viknem i velim:
ajmee, zvali su me, zvali su me!
brzo zovem natrag, s druge strane cura koja mi govori kak je gospon rekel da bi ja bila idealna za koju ulogu, nek pošaljem par selfija i sliku cijele sebe.
ja ju pitam jel to skrivena kamera :D :D
reko, završava mi smjena, mogu poslati kad dođem doma?
možeš.
značiiii, da ste vi mene čuli i vidli dok sam se ja vozila doma! :D
ja sam se smijala od uha do uha! ja sam VRIŠTALA iz petnih žila, ja sam.... ja.... ja sam bila presretna!!
ono, govorila sam si pa jel mogućeee? jel jebeno moguće da mi se NAPOKON dešava neke o čemu sanjam?? neke kaj si tooolko želim? jel mogućeeeee, svemire? da mi se ostvaruje jedna od najvećih, ako ne i najveća želja u mojem životu? da stanem pred kamere i da vidim dal si mogu potvrditi svoje mišljenje da bi u tome mogla biti dobra.
ajme ajme ajme ajme!
dođem doma, pošaljem slikice, jedan video i čekam odgovor.
e sad, sranje.
poslala sam video u kratkim rukavima, i vidle su mi se sve tetovaže na rukama.
pita me cura jel mogu poslati sve koje imam da vide kolko imaju posla s prekrivanjem.
jebemti, zaboravila sam skroz na to :/
poslikam, napišem da imam još, al ne znam u kakvoj odjeći bi mogla biti.
veli mi ona da o tetovaža ovisi moja uloga.
kvragu!
pitala me još za slobodne dane, ja joj pošaljem raspored i to je bilo to.
gotovo.
niš.
seen.
ha dobro, izgleda da niš :(
moj život ostaje takav kakav je :(
dolazim drugi dan na posel, u noćnu opet, dočeka me kolega koji mi veli da sutra ide na snimanje.
OMG!
znači lik kojeg nemre više boliti ona stvar za faking snimanja i glumu i svu tu bedastoću - njegove riječi :D
bila sam šokirana, evo.
mislim, full uzbuđena zbog njega, ono, vesela, ono- ajmeee, zakon! kak zakon!
veli mi on da nije tolko uzbuđen ko ja hahaha
a ja velim: nek je bar neko od nas uspjel xD evo...
ode on doma, a ja tak još malo u šoku i vjeverici...
drugi dan ja doma, odmaram, slobodna.
treći dan sam na smjeni, dolazi gospodin.
nisam mu ni dobar dan rekla, nego sam odmah počela: ja ne znam kaj bi vam uopće rekla.. evo ne znam... :P
i tak se mi zezamo, malo popričamo i ajde bok.
četvrti dan me neko zove.
Lukica.
bok, bok, može par selfija, cijelog tijela bla bla... reko, može može, šaljem!
poslala iste slike, plus dodala još dve, tri. dovoljno.
inače ne volim svoje slike iz profila, ne sviđa mi se moj nos, ali za ovo mi uopće nije bil problem poslati slike sebe iz svih kuteva, sa svim manama i nesavršenostima.
nekak mi uopće nije bilo bitno ispasti lijepa, savršena, već sam baš nekak očekivala da budu te moje mane bile dobra stvar za njih.
baš sam htela, ono, poslati svoje raw slike, biti unikatna i ne uklapati se u nikakve kalupe.
imam ovo, imam ono, ak vam treba super, ak ne... eh jebiga onda.
da, baš sam htela pokazati true sebe i nadati se da bude to prihvaćeno i viđeno ko jedna lijepa stvar. ( nisam ja stvar, al no, kužite me :D )
zove me opet Luka, veli da dođem na probu u nedjelju.
đizs!
idem! ja idem!
došla sam gore prva hahaha.
odmah sam se počela zajebavati, govoriti da sam zvijezda, bila sam skroz uzbuđena i super raspoložena! :D
lijepo su me prihvatili, svi su tolko super kul i ljubazni, ekipa za 10!
dolazi režiserka, pada dogovor da budem ja glumila šminkericu, vizažistkinju.
op op, reko najs! može!
probali smo tak malo neke odglumiti, pjevati, recitirati i otišli doma.
bilo je prefora! <3
drugi dan sam trebala doći na fitting i ekšli na snimanje.
uh uh!
dolazim ja fino, dobar dan dobar dan, a oni mene pitaju ko sam i kaj bi trebala biti.
paa, šminkerica?
nene, već imamo dvije.
isuseeeee, shit! pa kaj sad? jesam bezveze došla?me budu poslali doma? nema više uloge za mene?
ajme, ne :(
čekam, čekam, i evo mi napokon odgovora!
bit ćeš glumica!
ma da sam birala, nebi bolje izabrala! :D
jaoooo, skinem se ja, obučem ogrtač i sjedam za make up stol.
vau.
češljaju me, prčkaju mi po kosi, mmmmm, stavljaju viklere, pa puder, tuš, ruž, cijeli pakung.
osjećam se predivno! osjećam se super, osjećam se... osjećam se ko doma!
ne smatram se nekom ljepoticom, zbilja ne.
oke, jesam si lijepa ( par dana u mjesecu :D ), ali nisam standardna ljepotica. nemam tu neku popularnu ljepotu, i to mi se sve više i više sviđa.
dok su mi radili frizuru i dok su me šnimkali, žena mi je par puta rekla kolko sam lijepa.
naravno, ja ko ja, odmah izgovaram svoje nedostatke, ona me prekida i veli nek ne bulaznim bezveze.
sredi ona mene do kraja i veli:
kakva diva!
dolazi još jedna gospođa, gleda me, šuti i onda veli: da, i gle te okice.
danas me šminkala druga cura i veli mi isto: kako si lijepa.
ja joj odgovaram: da, sad ovakva našminkana :D
ne, tvoje crte lica, baš si lijepa.
od onog divnog gospodina sam dobila takve lijepe riječi, u vezi mojeg izgleda, ali više mi je značilo kad mi je napisal da sam vrlo inspirativna.
značiii, ko to tak vidi? skoro niko. samo rijetki. ali ti rijetki su mi skroz dovoljni :)
jednostavno, to izlazi na vidjelo tek u određenim okolnostima, situacijama i s određenim ljudima. na nekom terenu koji nije tipičan, običan i po nekim pravilima i normama.
meni opet neugodno, ali.... da.
imam to neke.
usudim se to reći.
ne govorim sad više o fizičkom izgledu. govorim generalno. ono kaj imam u sebi.
ali to zbilja, ovaj fejk svijet ne vidi.
no, na ovom setu, to je ipak bilo vidljivo.
i ja vam sad ozbiljno velim, ja sam se tam osjećala skroz svoja i ko doma.
viđena, prihvaćena, uklopljena.
ko da mi je tam mjesto.
naravno, veeeeeliki sam amater, mala dozica treme je bila, ali ipak sam bila spremna dati sve od sebe!
kaj danas i jesam! bože moj, kako sam se dobro osjećala! <3
oke, čekaj, vratimo se na ponedjeljak.
došli smo na set, spremni, sređeni i krenuli s probama.
nismo neke previše morali raditi, samo sjediti u kino dvorani, šutiti, slušati i pljeskati.
stavili su me u prvi red.
isusek isusek... u prvom sam redu, kamera mi pred nosom.
božeeeeee! :D
snima me iz mojeg lošijeg profila, ali jebe mi seeeeee! taj profil baš trebaju, taj profil im baš paše i odgovara.
nije dovoljno, ni najbitnije biti savršena figura. bitno je biti lik, biti autentičan, biti osoba koja ima karakter, čije lice priča priču, pogled, osmijeh u kutku usana,...
radili smo više tejkova, i opet, i opet i opet,.. ja sam si odabrala neki pokret da radim svaki put kad se jedna glumica malo podigne sa stolice.
ne znam kaj su drugi radili, ali meni je bilo skroz logično da se malo zaokrenem prema njoj kad se počne dizati.
nismo dobili nikakve upute, sve je bilo na nama.
znači, ak se ona diže, neka kretnja se događa lijevo od mene, nisam htela samo dalje buljiti napred i pljeskati, već sam kakti išla pogledati taj neki muving kraj sebe koji vidim krajičkom oka.
i s tim sam si bila tak ponosna :D hahahaha
onaj gospodin s početka priče je svima razglasil kak sam ja s recepcije, pa tak i jednom od glavnih glumaca.
sjedim ja tak u tom prvom redu, glavni glumac ispred svih nas, a ovaj s prstom pokazuje na mene hahaha i gledaju me obojica.
dolazi glumac do mene, daje mi ruku, pita kak sam :D
kasnije se opet spremamo snimiti scenu, on u jednom trenu vikne moje ime hahahaha.
kakva sam zvijeeezdaaaaa!
hahaahah, pliz, nemojte me još spuštati na zemlju, pustite mi ovoooooo :D :D :D
idemo dalje.
drugi dan nije bilo snimanja, ja nebi ni mogla.
treći dan je opet bilo, mogla bi prije podne, ali nisu me trebali.
bilo je rečeno da me trebaju u četvrtak, a ja baš u četvrtak ( danas ) imala day off *.*
jebeno! hvala, svemire.
šalje Luka poruke u grupu ko može, ja pišem- mogu ja.
on napiše da nažalost, neće me trebati.
isuseeee, ajmeee, nemoj mi to govoriti, pliz :(
jooj, na rubu suza sam bila.
baš ono... žalosna.
aliii, nakon kojih sat vremena šalje da ipak dođemmmmm *.*
YES!!
dolazim ja danas ujutro u pol sedam. drugi su već u 4 kretali s velesajma, đizs.
oke, dođem, ulazim u garderobu i sjedam u make up chair.
opet sam lepa.
obučem se i čekam.
oke, evo nas, idemo gore, snimanjeeeee!
e, danas smo već malo više glumili hihi.
bilo je ooodličnooooo!!!! jojojojojojojojojoj!
love it!
napokon neka gluma, emocije, ekspresije lica, pokreti, skakanje, hodanje,... ludilo!
uhhhh, jojojojojoj!
u jednom trenu mi je ekšli glumac dal ruku: bravo, super!
*.*
i ja sam znala da je super! fakat sam bila jako zadovoljna emocijom koju sam odglumila.
emocija straha.
e, točno sam osjetila na licu, a i u cijelom tijelu kak sam ju dobro iznesla! jebemtiiiii....
reko daj još, daj još!!
hoću se istestirati, da vidim kolko mogu, kolko mi ide, kolko sam dobra!
ili nisam...
joj.. to bi zbilja bilo ostvarenje mojih snova.
da živim život glumice.
ne, ne one neke razmažene, umišljenje glumice.
već sam taj život na setu, u pokretu, u ulogama, drami, komediji, osjećaju uspjeha, uveseljavanja ljudi, trudu, smijehu, suzama,... nije lako nimalo. vjerujem da nije.
ali isto tak vjerujem da vrijedi. meni barem.
meni bi jako vrijedilo da provedem takav jedan život.
a ne ovak.. u ovozemaljskim poslovima.... ahhhh.... dreams, dreams.
uglavnom, jesam se raspisala, ha?
evo, gotova sam.
možda sam neke i zaboravila napisati, bilo je stvarno preprepreviše dojmova, od dobrih osjećaja, lijepih riječi, čestitka od režiserke, svašta, svašta...
jedno nezaboravno iskustvo.
i heeeej, pa aloooo, ja budem u filmu! u prvom redu, krupnom planu, moja faca na ekranu :D
LUDILO!
jebemti, kad ja umrem, taj film bude ostal... <3
vau... mama, I did it!
hvala! zahvalna do neba i natrag, pa do svemira and beyond.
hvala...
mislim da me više ne budu zvali, još par dana snimaju tu, pa onda idu dalje.
a ja baš nemrem birati svoje slobodne dane :(
nema veze. presretna sam s ovim iskustvom, zbilja jesam.
fakat niš tak značajno, ali meni.... meni sve!
ajde, ljudi...
ćao.
hvala na čitanju.
čujemo se.
Kaja over&out.
#actress #actresslife #happygirl #thankyoulife #thankyouuniverse
