FlowerPower
četvrtak, 17.11.2022.
it's all about the feelings
helloooo! :)
yup, here I am.. nije me bilo dva mjeseca.
kaj i nije puno zapravo... ali sam nekak u tih dva mjeseca imala misli i ideje da napišem koji post, ali nisam.
pa mi sad to valjda izgleda puno.
no, nebitno.
sad sam tu i sad pišem :)
kak ste mi, ljudi? ide? hladno? mračno?
kod mene malo da.
hladno uvijek, nemrem se zgrijati nikad onak kak bi ja to htela. brrrrr!
mračno... ufff!! ovaj mrak u pet sati me ubijaaa! nemrem ja to... ne živim po takvom vremenu.
i prečudno mi bude kad izađem u "grad", pa vidim tolkooo ljudi i mislim si: pa kaj delate?? kam idete?
a ono tek pet sati popodne.
bože, svašta!
ja, evo, samo delam i delam i delam.
takav imam dojam barem.
odradim smjenu, dođem doma, i čekam da opet krenem. i tak svaki dan.
tu i tam dobijem slobodan dan, jednom ili dva put tjedno, i taj dan se spustim do centra, ili do bake ili brata, ili spavam.
neda mi se nikam. nejde mi se nikam.
depra.
zadnjih par mjeseci mi nisu nešto najsretniji.
fali mi svega.
druženja, izleta, šume, prirode, smijeha, veselja,...
mogu to sve imati, ali... ja imam taj problem da ak nisam doma barem 5 sati na kauču, da se onda nisam niš odmorila.
a kad bi si još natovarila druženja i izlete i šume i vode i nebesa, imam taj glupi feeling da bi bila premorena.
kaj uopće zapravo nije istina, jel da?
evo, ovaj tjedan sam cijeli popodne, osim subote kad sam do 14h.
išla budem u subotu do Slovenije u šoping po namirnice.
i to je to.
niš drugo. nema šanse.
jer u nedjelju već radim od 12 do 19.
kam bi ja sad još išla u subotu kad se moram odmoriti za nedjelju?
and that's how i roll.
so wrong!!
( a i drugi tjedan sam cijeeeeli popodne, osim ponedjeljka i četvrtka kad sam dobila slobodno )
znači opet samo doma i posel.
don't get me wrong, nebi mijenjala posel.
ne još, hehe.
jako mi je teško na poslu inače. ima too much information koje moram poloviti, naučiti, savladati.
zadovoljna sam kolko sam već naučila, ali nije to to još.
i onda mi bude još teže kad nemam podršku od kolega.
to mi je zapravo najteži dio posla.
lako za to kaj zaboravim šifru, ali kad od njih dobijem onaj neki vajb i lagani okret očima, e to mi najteže pada :(
ove tehnikalije pregrmim i zaboravim kad mi dođu gosti koji mi daju smješak, lijepu riječ, baš budu zahvalni, a ja sretna jer sam im dala sretan i iskren vajb, nema mi ljepšeg! to me izvlači i to me drži i to me puni <3
kida me samo ta podrška.
od nekih ju zbilja imam, i sve "loše" situacije s njima prolaze glatko i skoro zanemarivo, dok s nekima to ide teže.
kužim ja da je njima dosta obućavanja novih, puno ljudi se izmjenilo, i staalno nekoga novoga moraš učiti ispočetka, pa onda odu, pa dođu drugi i tak u krug.
ja planiram ostati.
ma i da ne planiram!, budimo si dobri.
evo, ja zbilja uvijek imam dobre namjere, i ak možda u tom trenu nisu dobre za tebe, ali su dobre za onog koji me tražil neke, daj shvati da dolazim from a good place i hoću nekome pomoći, nemoj me onda špotati jer sam tebi u tom trenu, s tim potezom, stvorila neki "problem".
zvuči sad ko da zbilja je neki problem, ali fakat nije.
ljudi se drže samo površine, ne znam jel neće gledati dublje od toga ili ne znaju ili kaj?
no dobro, čim ja polovim još malo više, bude to sve lakše.
zbilja nisam najsretnija, trenutno, nemrem reći da radim posel iz snova, ali ima tih trenutaka u kojima se osjećam jako jako jako dobro, i kad naučim sve, skoro sve, onda bude tih trenutaka sve više i više i ja budem svoj posel odrađivala s veseljem i srećom :)
a i plaća mi je dobra, pa ono... xD
sva sreća na plaći, jer sad imam dosta velike fiksne troškove.
plaćam stanarinu 1.700kn mjesečno, pa još režije, pa mini kredit, pa gorivo, pa hrana, pa tek onda sve ostalo ak uopće uspijem kupiti kaj od tog ostalog. dobro da sam skromna :D
ne, zbilja mi ne treba puno, nisam ovisna o cipelama, odjeći, kozmetici,.. fala bogu!
pa mi nije tolki stres s tim parama.
hvala ti bože na tome, ali slobodno mi daš još manje stresa kaj se toga tiče :P
pročitala sam na fejsu ovo:
"your unhappiness ultimately arises not from the circumstances of your life, but from the conditioning of your mind."
so damn true!
krivim posel i radno vrijeme, i ljude i situacije, i traženje stana i plaće i ne znam čega sve ne.
ali isto tak sam svjesna da to sve može biti isto, ali kad sam ja u glavi posložena, onda to sve djeluje drugačije.
malo sam čudno složila ovu rečenicu.
hoću reći da... kad sam u glavi posložena, onda ova prva rečenica gore uopće ne mora biti loša, ni zvučati loše, već je bitna perspektiva.
opis posla mi se sviđa.
radno vrijeme mi je okej zapravo jer mi se apsolutno ne vraća na radno vrijeme od osam do četiri ili devet do pet.
ljudi su u suštini dobri, samo su putem odlučili da dignu zidove i nedaju nikome da proviri unutra. šteta.
situacije su dobre, iz njih učim i stječem novo znanje i samopouzdanje.
smjestila se jesam, plaćam dosta za svoju plaću, ali jako mi je lijepo i zbilja uživam u svojem novom prostoru.
evo, sve je dobro i nemam razloga biti nesretna.
a kad budem sretna i zadovoljna i zahvalna, onda sve iduće nadolazeće situacije koje mi stižu budu sve lakše i bolje i ljepše.
to je zakon. to je tak.
samo kaj se čovjek nekad umori, pa se prepusti situacijama i plače nad svojom sudbinom, a samo treba biti svjestan da sami kreiramo svoj život, da sve ovo kaj nam se događa smo iskreirali svojim stanjem uma i da se onda te situacije mogu ispraviti i okrenuti na drugu stranu.
ali to je proces. to je vježba. to treba naučiti napraviti i nije lako.
ja to kod sebe zovem ljenošću. meni se neda previše baviti lošim situacijama.
oke, plačem ja. nekad dosta jako, ali to smatram zdravim.
i nakon toga mi je lakše.
evo, neki dan sam se plakala onak na glas, čak i pričala na glas.
a kad pričam, suze idu još jače.
kad zbilja izgovorim kaj me muči i kak se osjećam,...
eh da... kak se osjećam...
znate da je meni ljubav sve. najveća i najjača emocija na svijetu.
volim ljubav, volim biti ljubav, volim primiti ljubav.
nisam još doživila onakvu ljubav o kakvoj sanjam, ali sam bila blizu.
valjda.
ne znam.
dosta volim osjećati, volim i obožavam te neke neobjašnjive konekcije, i iako možda uopće nisu tolko snažne, ja ih sebi napravim takvima. jer volim to.
ne znam, a možda i zbilja jesu tak snažne iako se nikad ne završe sretno. ne završe ni loše, meni je uvijek drago da su se uopće dogodile i da su postojale :)
u ovih mojih 4 godine soliranja, nisam imala ni jednu vezu. barem ne onakvu kakvu ju društvo percipira.
ali sam imala najmanje 3 snažne, snažne konekcije.
ono, wow! <3
dok je to trajalo, ja sam zbilja bila najsretnija na svijetu. osjećala se predivno, davala sebe bez očekivanja, bez zadrške.
iznosila svoje osjećaje bez obzira kakav odgovor dobila natrag.
uživala sam!
dok gledam oko sebe, i kaj sve nazivamo ljubavlju, i u kakvim su odnosima većina parova,...
ja zbilja uživam u konekcijama koje mi se dešavaju.
uvijek bi rađe izabrala takve nekakve, kratkotrajne, naizgled nemoguće, ali tolko euforične konekcije, nego bila u nekoj okej, dobroj vezi, di se onak, ajde slažemo, ali nema tog nečeg od čega mi gori duša.
jooooj, gorenje duše!! to hoću!! <3
i to mi se dešavalo u ovih par konekcija. i nebi to mijenjala za niš!
sama sam i dalje, već 4 godine, ali sretna jer nisam imala ravnu liniju u ljubavi, već ovo kaj sam imala :)
i sve bi opet ponovila. SVE!
ali da,... kolko god poletim visoko, tolko i padnem duboko.
i onda plačem :)
plačem, ali u tim suzama ima i sreće jer zbilja volim kolko idem u visine, kolko jako i duboko mogu osjećati.
it makes me feel alive....
to je meni smisao života. ne čuvati se, ne bojati se, ne paziti na sebe i svoje emocije,... ( oke, moramo paziti na jedan zdrav način ofc ), već letjeti, ići u nebesa, doživjeti, živjeti,... <3
sretna sam jer imam tu mogućnost. jer si dozvolim.
mogla sam "paziti" na sebe i ne ulaziti u takve odnose, ali.... kakav bi život onda imala? kaj bi pričala na kraju i čega bi se prisjećala?
daj mi bože još takvih odnosa i osjećaja, daj mi ih sve! :)
još jedan quote:
"I think I fall in love a little bit with anyone who shows me their soul. This world is so guarded and fearful. I appreciate rawness so much."
habri ljudi koji se ne boje ogoliti dušu.
jer baš to nas povezuje <3 na one neke prave načine.
a možda se i ne povežemo, to je isto skroz okej i nije nikakva greška, samo još veća i dublja spoznaja samih sebe.
ak hoćemo da naši odnosi vrijede i imaju smisla u ovom sivom i naizgled tužnom svijetu, onda se treba otvarati maksimalno <3 i biti iskren kak sa svima oko sebe, tak i sa samim sobom.
imala sam sreću da sam naišla baš na takve ljude.
i hvala im na tome. hvala svim srcem!
you will always be remembered in my heart and in my mind <3
s tim budem završila za danas.
čujemo se drugi put, a do tad.... uživajte, sanjajte, volite, osjećajte.
pusa svima.
Kaja over&out.
#feelthelove #giveitachance #behappy
