FlowerPower
nedjelja, 29.03.2020.
Svako zlo za neko dobro.
Oj :)
Već ne znam koji put pokušavam krenuti pisati o situaciji koja nas je zadesila, ali na kraju odustanem i obrišem sve.
Ne znam točno razlog tome, jer imam zapravo dosta toga za napisati.
I sad sam nekak li-la, jer nemam početak, nemam neki uvod.. misli su mi već na ne znam kojem dijelu priče :)
Al ajmo probati.
Dakle, doma sam. Radim od doma, ponedjeljak - petak, 9-17.
( čisto da se zna, kad budem ovo čitala za 10 godina, kaj se točno događa- napal nas je neki "virus" zbog kojeg smo svi primorani biti doma, čuvati sebe i sve oko sebe. osim onih junaka koji moraju raditi da bi mi mogli imati sve kaj nam treba . respekt! + oni poslodavci koji misle da ne mogu pustiti radnike doma na mjesec dana, jer.. evo ne znam jer! )
Ima dosta teorija kak je došlo do ovog, ko je kriv, ko nije... bla bla.
Totalno nebitno.
Možda bi bilo bitno kad bi znali da se bude ponovilo, ali nekak čisto sumnjam.
Al opet.. nismo ni ovo sanjali, ko zna kaj nam se još sve može desiti.
Ljudi su u panici, strahu, misli su im all over the place, pokupovali su zalihe za 300 godina!
Srce mi se slama kad vidim slike starijih ljudi koji su došli kupiti osnovne stvari, a police prazne. Strašno...
Kaos.
No, u mojoj glavi je mir.
I taj mir hoću svima oko sebe. Neki mi dozvole da im probam pomoći, hoće me saslušati, i spremni su primiti to kaj pričam.
Dok drugi ne.
I to je okej. Mislim, nisam tu da ljudima solim pamet, nisam neki prorok, niti šuš muš buš baba vanga.. ne moram nikome niš objašnjavati, ali imala sam potrebu.
Jer vidim kolko se boje, kolko su u strahu, i htjela sam pomoći i probati im olakšati dušu.
Na kraju sam ostala posrana.
Mogu i ja biti u panici. Nije da sam bezbriža i da me apsolutno briga za budućnost i da se smijem po cijele dane.
Zbog potresa mogla sam ostati bez krova nad glavom.
Zbog virusa mogu ostati bez nekih članova obitelji.
Tata mi je dijabetičar, puši ko lud, tlak mu je loše.
Brat mi je asmatičar.
Baka i njezina sestra su starice, jedna zdravija, druga malo manje.
Stric mi je liječeni alkoholičar, imunitet mu je znači nikakav!
Ko zna jel budem imala posla nakon ovog, turizam je ugrožen, a ja imam kredit.
Ekonomija je u kurcu, ali možda se Slavonija napokon pokrene!
Daj zamisli... zamisli da se ljudi vrate gore, počnu raditi na svojim zemljama, prehranjivati nas ostale,.. ma milina!
Čak i sad, dok sam ovo pisala, nisam osjetila nikakve loše emocije, niti strah, ni brigu. Ne znam jel to zbog toga kaj sam lijena, pa mi se neda zamarati s lošim emocijama haha, ili sam tolko stabilna i tolko mudra da znam da na sve ovo ne mogu utjecati.
I kaj da radim? Niš.
Jedino na kaj mogu utjecati, su moje misli.
Biram biti dobro. Naučila sam blokirati negativne emocije, naučila sam ne dozoliti lošim mislima da mi kvare dan.
Naravno, dogodi mi se da plačem zbog totalno glupih stvari, ali kad si to i dozvolim. Lakše mi je nakon toga. Volim pustiti suzu tu i tam.. dobro mi dođe :)
Previše volim biti u sadašnjem trenutku da bi si to kvarila s nekim idejama kak bi to moglo biti tam za mjesec dana, dva, tri.
Naučila sam cijeniti ovaj SAD trenutak, u kojem mi je dobro, u kojem sam ja dobro, u kojem uživam i u kojem ŽIVIM zapravo.
Doma sam, svira mi muzika, jedem čokoladu, igram se s Macom, tipkam s prijateljima, svi su moji dobro,.. i kak da ja onda ne budem dobro? Kaj je zbilja tak teško osvijestiti taj dio? Da smo u ovom trenutku svi dobro! Zbilja jesmo.. imamo sve kaj nam treba.
Eto, na taj način podižem vibraciju za ubuduće, i šaljem dobre i pozitivne vibre i poruke za budućnost.
Možda zvuči ludo nekima, ali meni je jasno ko dan.
Na taj način sam zapravo i dobila sve kaj sam trebala. I baš zbog tog shvaćanja, odbijam primati negativne informacije.
Jer znam da si budem natovarila loše stvari, koje apsolutno ne želim! I koje mi ne trebaju.
Kad to shvatiš, postane ti jasno na koji način je "ispravno" razmišljati, živjeti.. Stavila sam navodnike, jer nemamo svi istu realnost.
Nekima je ispravno ovo, drugima je ispravno ono.
Ljudi su previše vezani za stvari. Kuća je dom, okej. Ali, kad gledaš ovak:
seliš iz jedne kuće u drugu, onda više nemaš dom?
Imaš! Imaš sve kaj si imal i u prošloj kući. Možeš imati još i više da samo malo razmisliš, shvatiš i budeš zahvalan :)
Okej, možda si gradil tu kuću godinama, ostavil sve svoje novce u njoj. I to je sranje na kraju, da. Ali.. to je život.
Na to moramo biti spremni. Može se opet ponoviti, ne znam... ali novaca bude uvijek! Zato ga i imamo da bi mogli graditi ciglu po ciglu, pa makar i 30i put za redom! Hvala bogu da ga imamo. I ne treba nam biti žal svake lipe. Nije naša. Lova kruži, cirkulira, ide od jednog do drugog. Ko zna čiji novac si imal u rukama.. i opet ga proslijeđuješ nekom drugom.
U životu je bitno NE prisvojavati stvari. Osobe. Sve!
Ak se vežeš za sve, kasnije kad to izgubiš ( a budeš, prije ili kasnije ), sjebe te grdo. Zato, čisto zbog svojeg psihičkog zdravlja, pusti i otpusti :)
Na taj način lakše primaš druge stvari. Stvari koje su tu za tebe, s namjerom.
I ovo se treba vježbati, meni i dan danas to nije najlakša stvar na svijetu, ali učim.
A najbolje na primjerima.
Banalni primjeri-
Čistim ormar. Bacim robu koja mi ne treba. Dam frendici koja bi to nosila.
Ajmee, kakav dobar osjećaj! Kad si kupim novi komad odjeće npr., riješim se nekog starog.
Predobro! :) Oslobađajuće i sretno.
Preselila sam iz jedne divne kuće, u drugu, manje divnu.
I koja je razlika? Nikakva. Dole sam imala jebenu kutnu garnituru, dok tu imam neki glupi škripavi kauč.
Koji sam na kraju dobila! Badava... pa bože moj, prekrasno! Nek škripi kolko god hoće :D
Sve je zapravo isto, samo smo se vezali za stvari. Kaj je skroz glupo.
Jer nas stvari ne čine sretnima. Fakat ne... i ak neko to još uvijek ne kuži, žal mi ga je. Baš ono... sorry stari, moraš još puno žganca pojesti.
Imala sam fora mali autić, obožavala se voziti s njim, ali došlo je vrijeme da ga prodam, kaj mi je bilo malo i žal, ali glupost!
Kupila sam bolji, noviji, ljepši,.. u kojem se još više volim voziti! :)))
Anyways, opet sam totalno skrenula s teme... znala sam da nebum znala napisati to kaj sam imala na umu! :D
Ma samo sam htela reći da to kaj se događa oko nas, da na to nemremo utjecati.
Možemo samo birati svoje misli i kak reagiramo na to.
Ak ti se plače i paničari, i ak ti se smije i pleše- situacija vani je ista.
Jebiga.
Prihvati ju što prije, zbog svojeg zdravlja, zbog ljudi oko tebe i svima bude lakše.
Ljepše bumo prošli kroz sve ovo.
Zake paničariti i smišljati neke scenarije, trovati si um, trpati si teške emocije na srce kad s tim nemreš popraviti situaciju?
Meni je još više lakše jer gledam na ovaj virus, u konačnici, ko dobru stvar :)
Vjerujem da nam na kraju nosi puno lijepih stvari. Ne mislim na materijalne stvari, već duhovne.
A toga nam treba više. Zatrpani smo materijalnim, gušimo se od svega toga, i upravo se ovo moralo desiti da prodišemo.
( i da se priroda oporavi od nas, al otom potom ;) )
Da se ujedinimo, da pokrenemo jedan drugačiji svijet, jedan ljepši humaniji svijet koji ostavljamo našim klincima.
To kaj su nevini ljudi stradali, žalosno je, ali toga je bilo uvijek, i uvijek bude.
Na to također ne možemo utjecati. Ali možemo biti odgovorni, možemo postati bolji ljudi, i to uvelike ima utjecaj na novo sutra, bolje sutra!
A bolja sutra nam itekak trebaju!
Tak da, zdurali bumo ovo, bilo je i gorih stvari, vjerujem.
Samo hrabro i s puno vjere. Nakon ovog itekak dolazi ogromno sunce!
Kaja over&out.
#staypositive #staystrong #youcandoit #wecandoit
