FlowerPower
četvrtak, 27.05.2021.
See it, Feel it, Love it.
hello! :)
uh, kolko me nije bilo? mjesec i nešto sitno...
sjetim se ovak, da dođem neke naškrabati kad mi se desi neka situacija, al onda zapnem za druge stvari, pa zanemarim blogić.
evo, ležim gore u svojoj sobi, u polu mraku, svijetlo mi prolazi kroz polu otvorena vrata sobe, radi mi prekrasnu sjenu kroz listove moje sobne biljkice, slušam kišu i uživam.
inače se bojim grmljavine, ne volim baš nevrijeme, ali ovaj put se nekak osjećam sigurnom.
volim ovu svoju sobu. tolko ju volim da mi je već sad krivo kaj budem jednog dana morala iseliti.
volim kuhinju, obožavam dnevni boravak,... ma čak i hodnik i stubište!
oh, bože, hvala ti!
evo... zahvaljujem se sto puta! hvala hvala hvala.
nemrem se nauživati, najradije bi bila u svakoj sobi odjednom.
a Mac.... di sam ja, tu je on!
potrgala sam ga haha. ne zna više biti bez mene... tolko je ovisan o meni, da čak ni van neće izaći dok ja ne kročim nogom kroz vrata.
nije mi to neka fora :( zbog toga mi teže pada kad ga ostavim samog doma.
al ajd, polako se ohrabruje i hoće izaći sam. s veeelikim oprezom, ali hoće. ide.
ljubav moja najveća!
i tak...
kaj se tiče posla, nemam kaj previše za reći.
u uredu smo, nisam najsretnija zbog toga. previše mi je.
galama, buka, deračina, pozivi, skajpanje, uff.... baš zna biti annoying.
onda, s druge strane, smijeha i zabave ne nedostaje.
ali... sad bude i toga manje. Sandru nam je danas bil zadnji radni dan.
Sandro je show. Sandro je legenda. Smijeh samo takav.
we gonna miss him big time!
ja sam tražila povišicu koju sam i dobila.
kad smo primili mail da se vraćamo, ja sam rekla da za iste pare ne idem u Zagreb.
došla sam do bossa i tražila bolje uvjete.
bilo je da ostanem doma za iste pare ili da dobijem povišicu.
i eto me... u uredu, s većom plaćom.
hoću samo opisati kak sam došla do povišice :)
znači, osjećala sam cijelim svojim tijelom da ju mogu dobiti. baš sam bila ono, da, dobila ju budem sto posto, moja je.
bila sam tolko odlučna, tolko uvjerena da se to i ostvarilo. e, to se zove zakon privlačenja.
nisam išla do bossa odmah kad smo se vratili u ured, čekala sam neki okej trenutak. iako sam za to da je uvijek sad pravi trenutak za sve.
ali... ipak sam čekala trenutak kad budem na dobroj vibraciji, da mogu samouvjereno i hrabro tražiti to po kaj sam došla.
i došel je taj dan.
21.04.
broj 21 je moj najdraži broj. nisam dan prije odlučila da bude to sutra, nego sam taj dan ujutro, na putu do posla, sasvim slučajno bila odlične volje.
pjesme na radiju su bile predobre! pjevala sam cijelim putem, bila u dobroj poziciji, energetski, i onda sam shvatila:
TO JE TO.
danas je taj dan. di ćeš bolje od 21og u mjesecu.
poslala sam bossu poruku jel gore u uredu, i jel raspoložen za razgovor. došla sam gore, pokušavala reći svoje uvjete, no boss ko boss, neda se.
pa iznosi ovo, pa iznosi ono, pa govori kak smo ovo, kak smo ono, bla bla.
pita on mene jel ti ovaj iznos okej?
ja velim: pa nije.
uff! hahahha jebeno :D
onda me pita. dobro, kaj onda tražiš?
i ja velim.
nije da sam dobila točno to, ali sam dobila više od ponuđenog. eto. that's how you do it :)
vjeruj u sebe, budi svjestan da zaslužuješ, osjeti to u cijelom svojem tijelu i dobit ćeš. just know your worth.
e sad, jesam ja zahvalna, ali...... nije to to. nikakve pare ti ne mogu kupiti sreću i zadovoljstvo.
i dalje imam dosta trenutaka u kojima me baš opere grdi osjećaj gubljenja vremena. pogotovo ta vožnja sim i tam, koma... neda mi se.
gledam druge poslove, šaljem molbe, al za sad bezuspješno.
al okej, sve u svoje vrijeme :)
pa firma bi propala da sad još i ja odem! :P
aaaaa, ljubavni život?
ide. tu je.
volim se više no ikad! :D
dejtam lagano.. i bude to sve zbilja lijepo, pristojno i okej. ali...
ali.
dečki kojima se ja svidim su zapravo baš dragi i dobri. i baš mi je drago zbog toga.
da imam tu neku vibru koja privlači baš takve tipove.
ali ja bi... meni treba neko malo onak... jači.
mentalno jači od mene. da osjetim neki izazov, da se osjećam "malo bedastijom" naspram njega. lol, ovo zvuči glupo, ali to me rajca, da tak velim.
ne sviđa mi se kad dobijem osjećaj da sam jača, da vodim, vučem i povlačim, kad shvaćam neke stvari bolje od njega, kad mi dođe onak:
hjooj, ali nee, nije tak. kak ne kužiš? kak ne kužiš da to nije bitno, kak ne kužiš da to tvoj ego misli i treba,....
dobro, to je sad moj problem valjda. ne gledamo svi isto na sve situacije, događaje, načine kak neko radi neke stvari. nekome sam i ja bila takva jednom.
nisam kužila stvari.
ali, bilo bi zbilja najs da se kužimo na istom levelu.
teško je.
fakat sam upoznala dobre dečke, ali čim skužim da ih idem "učiti" nečemu, ukazivati na neke stvari, objasniti, pojasniti.... tu mi se spusti.
ne znam... možda bi to morala smiriti i pustiti da je tak. pa bumo skupa rasli još dalje.
i don't know. maybe I am meant to be single for life. who knows. ne plaši me ta pomisao za sad. ic okej. ima većih stvari od biti s nekim u vezi.
I am my own life, sama ili s nekim.
al moram priznati da me umori to dejtanje malo.
svima si super, komunikacija ide super, zabava i ozbiljne teme.. fakat sve easy, i onda niš.
ima i debila, da se razumijemo. al to sve srežem u roku keks hahaha. nasmijem se tome, zna biti zabavno.
neki lik mi je napisal kaj sve traži kod žene, između ostalo da fura tange.
znači lol! u životu nisam tange kupila, rekla sam mu da nisam to kaj traži :D pital me zašto i onda sam mu napisala cijeli roman ko sam i kakva sam. dobila sam unmatch naravno :D moooožda sam među svim tim redovima napisala da prdim puno hihihi. eto.. to sam.
ozbiljna kad treba biti, smiješna kad treba i ne treba biti, i ljubavna non stop! :P
pa sam nekim "daleko". jer Stubica je, eto, na kraju svijeta.
i tak... svašta ima, al nedam se! :D
da budem iskrena, nije da mi treba neko, ali ostanem tak na tim aplikacijama, jer.... nikad ne znaš :) maybe, just maybe... dođe neko baš ko treba, kad treba.
ali došla sam do toga da mi je tolko dobro biti solo, da se zapravo zamislim i pitam: jel mogu ja s nekim sad uopće? jel sam spremna na kompromise? da mi neko drugi diktira, određuje moje slobodno vrijeme, moje planove, moj život?
ajme,.... baš volim svoje vrijeme i svoj život!
to bi stvarno moral biti neki super super lik, s kojim bude to lako, koji nebu imal problema s tim da ja imam svoj život i stvari koje radim za sebe, koji kuži to sve i koji me pušta da budem to kaj jesam i radim kaj volim.
neko ko mi ne bude napisal LOL na izjavu da čekam TLZP. jer ja jako volim to gledati. volim nedjelju baš zbog toga. jer znam da je navečer to moje vrijeme kad se izvalim s grickalicama ispred TV-a i smijem se. jer to volim. jer sam baš sretna tad.
i kaj je tu lol? kaj je lol u mojoj sreći? e to mi treba, kužiš? neko ko me bude pogledal zaljubljenim očima i onak milo:
a gleee ju, kak je sretna :) pa makar mislim da to kaj gleda je žešće smeće.
kužiš, taj level mi treba...
skužila sam da najviše poludim kad ne kuže svoj ego.
uffff!!
kad ne kuže kaj ego hoće, kaj mu treba i kaj radi..
jooj, užas!
ili kad su puni predrasuda.
ili kad nisu ni blizu shvaćanja da to kaj ja radim, čitam, slušam i gledam nema nikakve veze s njima, već bi trebali moći shvatiti, imati tu mogućnost shvaćanja, ne osuđivanja i razumijevanja. da im bude bitnije da sam sretna s tim kaj god ja radila, bez obzira jel to njima jasno ili nije. jer im je u konačnici bitnije da sam sretna.
ali rijetko ko to ima u sebi.
svi vuku neke svoje repove iz prošlosti, loša iskustva ili su imali neke bezveznjače prije koje su ih krivo navodile kaj curi zapravo treba i kak se treba ponašati.
rad na sebi, ljudi moji dragi. nismo sve iste. neke od nas su ekšli zrele, pametne i mudre.
dosta sam postala samouvjerena.
baš sam ono... znam kaj hoću, znam kaj sam, ko sam i kolko mogu dati.
"the only reason I believe in love, is because of the way I love"
neke to preplaši.
nekima se neda dići se na taj level da skupa održavamo zdrav odnos.
neki bi samo easy i bez previše truda.
nekima smeta kolko sam sigurna u svoju samoću, i kolko zapravo ne trebam nikoga jer mi je dobro sa samom sobom, jer to znači da njih ne budem tolko trebala,
a ne kuže da je to skroz zdravo. umjesto da su ponosni kaj imaju jednu takvu, oni bi rađe neku needy kozu, pa bi ju na kraju odjebali.
dobro, ne baš tak, al kužite me.
sama si stvaram sreću, i ne trebam drugog da mi pomogne, ali želim ju dijeliti s drugim :) da budemo sretni i zadovoljni oboje, radeći stvari i skupa, a i zasebno.
moraš sebe napuniti prvo, na neke svoje načine, da bi onda i druga strana bila zadovoljna i da bi mu bilo ugodno s tobom.
a ne raditi stvari za njega, stvari koje možda tebi znače, a njemu baš i ne pretjerano, pa onda očekuješ da bude zadovoljan? e, nejde to tak.
usrećiti sebe, pa tak sretan doći pred drugog :) mislim da je to najljepši osjećaj :) kad te osoba vidi, OSJETI takvu.
ali, i za to treba imati kapacitet. da budeš sretan kad je drugi sretan. džaba mi dolaziti sretna pred nekog ko ima nekih svojih problema i trauma, a nije ih svjestan, pa onda nije sposoban primiti tu sreću.
da se razumijemo, niti ne treba. kaj me briga.. njegova stvar ak ne može. ali, s takvima nemam posla. odlazim od takvih. to nisu moji ljudi.
i zato ja hocu full.
ništa half ass.
možda ovo zvuči kao too much.
al fakat nije. i fakat nisam.
samo sam puna života i hoću osjetiti sve i uživati u svemu, biti prisutna i sretna :)
i sigurna sam da to mogu i imati :)
a do tad.... živio single life! :D
kak sam rekla gore, možda me fakat zaobiđe taj život s partnerom. ovak već imam feeling da sam malo drugačije vrste, sumnjam da budem tu u svojoj blizini naišla na nekog sličnog sebi. možda sam predodređena za druge stvari, nemam pojma.
vidjet ćemo :)
eto tako... malo sam naškrabala, idem sad dalje.
budite mi pozdravljeni, nasmijani, veseli. ali i tužni, uplakani, ravnodušni... ali samo trenutno! dozvolite si emociju, ali onda brzo switch na drugu stranu ;)
do čitanja!
Kaja over&out.
#enjoyyourlife #behappywithyourself #seeit #feelit #loveit
