FlowerPower
srijeda, 16.09.2020.
Be yourself?
oj.
narihtala sam na mobitelu da mi prva riječ počne malim slovom, i neda mi se to sad mijenjati, a ni šaltati na tipkovnici da stavljam veliko slovo.
a i kaj me briga, ovo je slobodna država, valjda smijem pisati kak ja hoću.
dosta je kaj pazim na kvačice.
malo sam nadrkana. malo jesam, da.
PMS.
a i ne mora biti. znam biti odlične volje u PMS-u, ne znam sad kaj je ovo.
uglavnom, maknula sam instagram i fejs aplikacije s mobitela.
sad mogu na njih s kompa ili prek google-a, a to mi se neda svakih pet min.
e, da.
objavila sam lijepu sliku mojeg jasmina, prekrasne zelene biljke s krasnom zelenom bojom listova.
e sad, jučer sam mu vidla prekrasne žute i žuto-zelene listove, koji su pri kraju, morala sam ih otrgnuti jer bi ovak i onak sami ispali.
gotovi su.
i sad ja napišem neki tekst ispod slike, jer jako volim pisati tekstove ispod svojih objava, to me baš veseli...
i odem tak malo dalje, u neke "pjesničke' brije, pjesničku slobodu, malo metafore, malo ludosti, ono... zaigrala sam se. može biti istina, a i ne mora, to kaj sam napisala.
uglavnom sam full iskrena, ali eto, danas mi je prvi put došlo da napišem nešto malo van okvira. van okriva malih mozgova i uskog razmišljanja.
znači većine ljudi na ovoj planeti.
uglavnom, vjerujem da su i biljke živa bića. dišu, rastu, žedne su, mijenjaju se... pa to sve ne rade mrtve stvari, jel tak?
da.
i pitam sebe ja sad kak se ta biljka osjeća dok mijenja boje?
kakvo pitanje, ha?
ludnica!
meni je super fora! ono, zake ne? zake ne razmisliti malo o tome? ko zna jel fakat osjeća. (vjerojatno ne, al nemremo znati)
i pustim ja tak objavu s tim pitanjem i obrazloženjem i poludim.
poludim na samu sebe!
pa kaj moram biti tak luda? zake moram na van pokazivati da sam tolko drugačija? zake uopće jesam drugačija? i jesam li drugačija?
ili samo malo blesava?
zake imam potrebu istresati svoje misli pred ljude koji (većina njih) nema kapacitet shvatiti? koji ne razumiju, koji osuđuju i ne kuže.
mislim, nisam nikad ni dobila potvrdu od nekog da nisam normalna ili da sam luckasta i sl. zake onda mislim da oni to misle?
inače me fakat zaboli ko kaj misli za mene. sebi sam super fora!
tolko funny i zabavna, otvorena, iskrena, ljubavna i pametna.
ma super sam si!
a onda mi dođu ovakvi dani u kojima se hoću pojesti zbog sebe same jer sam baš onak jako iskrena i baš onak vidim i kužim stvari jako i baš hoću iznesti svoje ludorije pred ljude, ko da baš namjerno hoću dokazati i pokazati kolko su neke stvari jasne ko dan, a ti ih ne primjećuješ i vjerojatno nikad ne budeš.
anyway, zake nemrem biti ko ostali? uslikati sebe, pa malo neki cvijet, pa malo neku hranu, pa opet sebe,... bez ikakvih dodatnih, popratnih tekstova, svojih misli i vjerovanja, objašnjenja i saznanja.
a mogu, ali...
to mi je isprazno. bezveze. samo hordanje nekih svojih površnih stvari, ono, evo me, evo vam sad malo mene, malo mojeg sendviča, evo me u šopingu, evo spavam i td.
radila sam to, da se razumijemo. tražila pažnju, prihvaćanje i slične bedastoće.
desi se i danas, moram biti iskrena. pokleknem, hoću biti moderna i u korak s ostalima. ( da me ne proglase totalno ludom! :D )
a možda sam zapravo već ispred?
zake mislim da sam iza? kad nisam.
moji profili na društvenim mrežama su dio mojeg života. to su moje stvarne priče. kad gledam unazad, lijepo mi je prisjetiti se kakav sam život onda vodila.
ne koristim ih tek tolko, već gore fakat stvaram uspomene, žive uspomene, priče o mojem životu. ko neka vrsta memoara :D
i to mi je super! usrećuje me. i onda kad pomislim da mi neko okreće s očima na sve to,.... uh.
da živim u New Yorku npr., ( za ovo sam morala staviti caps lock, ne bi si mogla oprostiti ), bila bi nebitna zapravo, ali isto tak prihvaćena u nekom društvu "moje vrste".
slobodna biti to kaj jesam, pisati kaj god hoću, slikati kaj god hoću, bez opterećenja.
tu to nemrem.
te male sredine znaju biti zlo!
svi te znaju, sve se brzo širi, ili si kul ili si lejm.
a kad si lejm, čak i onaj ko te ne pozna neće imati posla s tobom.
jer je čul tam neki fejk shit o tebi, i da i on bude kul, ne smije stati na tvoju stranu. ne smije ti se prikloniti. ( ak je budala. a ak je bistar, onda mu se jebe za to kaj drugi pričaju )
ajme bože, kakvo društvo.
isuse i bože!
e, pa zajebi!
sad tek idem full speed. sad tek idem namjerno biti nenormalna i "luda" i drugačija i ISKRENA i SVOJA.
mogu na prste jedne ruke nabrojati iskrene osobe.
sve ovo drugo je žešće preseravanje i skrivanje iza maski i glumanje, u konačnici neprihvaćanje samog sebe.
strah i manjak hrabrosti pokazati se, ogoliti se, priznati samom sebi neke stvari.
nemam niš s tim, ne zamaram se s duševnim stanjima drugih ljudi, ali mi digne tlak kad takvi krenu dirati u one kontra.
naravno, jasno mi je da diraš i rugaš se jer ti je krivo kaj ti nemreš biti tak. ali nema šanse da si priznaš to. treba doći do tog "otkrića", treba si postavljati pitanja i na ista odgovoriti, a za to se nema hrabrosti.
i ovo te sad nervira jer znaš da sam u pravu, a neda ti seeee. neda ti se raditi na sebi. popraviti djelove sebe.
i ja sam bila takva.
kooolko put sam bila takva sve dok nisam zagrebla ispod površine i skužila neke stvari.
zbog čega se sad ljutim na tebe? zbog čega sam ljubomorna? zbog čega mi ideš na živce?
pitaš se, pa odgovorima dođeš do zaključka. uglavnom skužiš da te uopće na kraju ne dira kaj je ta osoba napravila. nemaš niš s tim, ne oštećuje te ni na koji način, samo si jednostavno krivo naučen, da reagiraš tak bezveze i komentiraš nepotrebno.
a sve je u tebi. od tebe sve kreće.
najlakše je uperiti prst u drugoga. joooj honey, pliz, vrati ga na sebe.
eto.. pustilo me sad. vratila sam se na pristojnu temperaturu.
fakat mi super dođe ovo pisanje. kolko put sam si na taj način odgovorila na pitanja, došla k sebi, popričala sama sa sobom zapravo :) i nakon toga otpustila sve "brige".
baš volim to. baš volim natipkavati sve i svašta! <3
još kad bi sad nekak uspjela dobit neku lovicu od toga hahaha.
treba se raspitati... svašta postoji online, a da ni ne znam.
ali dobro, ak treba doći će ;)
Kaja over&out.
#workonyourself #dontgiveafuckaboutwhatothersthinkaboutyou #beyourself #beyourownqueen #yourock!
nedjelja, 13.09.2020.
How about now?
Hello.
Kaj ima? Sve okej?
Dobro.
Ma samo da zapišem današnje doživljaje.
Imam jednu amazing ženu na fejsu koja svaki dan objavi najmanje 10 objava, a sve su "svemirske" prirode, kak ja to volim reći.
I tak je danas stavila link od nekog lika za kojeg još nisam čula. Zove se Alan Watts.
Priča o tome ko smo mi.
Znam da svako ima svoju teoriju, ne osporavam, ne osuđujem, već apsolutno razumijem, shvaćam da smo svaki u svojoj realnosti i svako rezonira s drugačijim stvarima.
Ja sam na tom nekom polu putu, ne znam kak da se izrazim...
kužim, al ne kužim do kraja. Jasno mi je, al onda ne znam primjeniti i tak.
Uglavnom, ovaj Mr. Alan kojeg sam slušala danas mi nije u potpunosti jasan, ono: isssssuseeee, daaa da da da da!
Ne. Trebala bi pogledati još koji video da bi skroz, u potpunosti došlo do mene.
Za početak, pogledala sam tri videa. Dva kraća, jedan duži. Ak je pol sata dugo uopće.
Nisam ga sve pohvatala, neke izraze ne kužim, čak ni neke riječi, ali generalno sam shvatila.
Shvatila sam i oduševila se!
Tri stvari su mi sjele ko budali šamar.
1. there is no nothing without something.
nothingness ne postoji bez somethingness.
Znači i ak smo nekoć davno mislili da u svemiru nema ničega, grdo smo se varali.
Sva sreća pa danas svi znamo da ima svega, ali i dalje svi ne znamo kaj to sve znači i kolko je zapravo snažno.
2. biti spontan i prisutan u OVOM trenutku.
iskreno, skoro sam zaspala dok sam slušala video, ali oči su mi se širom otvorile na ovaj dio o spontanosti.
Istina je, biti spontan je zapravo odlična mogućnost iskustiti život.
Kak ide ona izreka: life is what happens while you're making plans.
Nemreš full iskustiti život ak planiraš baš sve. To je ko da gradiš neku kutiju u kojoj ti bude dobro, koju poznaš ko svoj džep i super. Sve na mjestu i sretni smo.
E sad, Alan priča o budnim ljudima. A takvi ljudi znaju da život nije kutija. Život je waaaay more than that.
I to nemreš planirati. Već biti spontan i dozvoliti da te odvede baš tam kud trebaš ići.
Pa sjetite se samo kad ste u jednom trenu odlučili biti spontani i reći si: ma joooj, ma baš me briga, idem tu! Idem ovim putem. Ma baš budem to napisala. Ma baš budem poslala friend request prva!
Oh boy, kaj smo sve našli, vidli i dobili na tom putu!
Sigurna sam da smo se obogatili novim emocijama, novim pričama, novim spoznajama.
Jer smo bili otvoreni za to. Jer smo dozvolili i bili spremni u tom trenu primiti to kaj nam se nudi.
I tak rastemo i tak se bogatimo.
U kutiji toga nema. Kutija je ograničena, dosadna i sigurna sam, s vremenom, sve manja. Tijesna, vlažna, smrdljiva.... u njoj postaješ mrzovoljan, nesretan, ljut, bijesan, bezvoljan.
Treba biti hrabar. Hrabrost povećava srce, jača ga, pa si svaki put sve više hrabriji da u konačnici više nemaš nikakvih doticaja s bilo kakvim kutijama.
Znam da je nekad teško zakoračiti, od straha, od nepoznatog, ali apsolutno vjerujem da se predivne stvari dešavaju jednom kad napokon preskočiš!
Tu počne život.
Ne pričam o nekim velikim skokovima. Ni sama još nisam napravila takav skok.
Ali svaki dan sam sve dalje kutiji u kojoj sam bila. I kolko god se još bojim, tolko se strašno veselim svakom idućem koraku koji kreiram. To su baby steps, ali tolko ih volim i svaki put kad se napokon usudim preskočiti taj zidić, osjetim takvu sreću i zadovoljstvo. Kolko samom sobom, tolko i cijelom ishodu i zahvaljujem svemiru kaj sam ipak odlučila biti takva. Hrabra i velika.
Jer znam i vjerujem da me samo dobro čeka. Sve je za moje najveće dobro.
Valjda ste shvatili do sad da kad mi se i neke "loše" desi, da je meni to isto dobro. Nema lošeg. To je samo vraćanje na pravi put. Sve moje "loše" je zapravo bilo dobro za mene.
I nemam više nikakvih problema s tim.
BITI prisutan u ovom trenutku je neke najljepše na ovom svijetu.
Realno, it's the only thing we've got.
A svaki taj trenutak je dobar. Zbilja je!
Di ste sad? Ja sam domeka, na kauču, mac kraj mene, pijem čaj od kamilice i tipkam ovo.
I sretna sam jer imam sve OVOG trena.
Jučer više ne postoji, sutra još nije došlo, ko zna jel uopće dolazi.
Zato imam ovaj trenutak u kojem mogu uživati, raditi kaj volim i samo biti.
Kak je to lijepo....
3. shvatiti kolko smo mali, a zapravo veliki.
Alan priča o tome kak život ne treba shvaćati tolko ozbiljno. Složila bi se.
Ne bojim se smrti. Ne znam jel sam se ikad bojala.
Danas sam od njega čula super stvar. Kao što već znamo, vibracijska smo bića i sve je energija.
I sviđa mi se kak je rekel da je smrt samo prelazak u drugu vibraciju. Zvučalo mi je tolko logično i to sam sad prihvatila na taj način.
Pazi kak je ovo super usporedil:
anksioznost i smijeh su ista stvar. Plačeš zbog jednog i drugog, ali su drugačije vibracije.
Znači ista stvar, ali odlučiš koju hoćeš i usmjeriš energiju na to. Ludnica!
Isto tak je lijepo objasnil da sve ono grdo kaj nam se događa u ovom životu, sve "teže" situacije, svaka bol, uvrijeđenost, povrijeđenost, gubitak, loše emocije, psihičko stanje,... sve je to na površini. Jer, tolko smo duboki i tolko veliki, pa imamo cijeli svemir u nama!
I kad to skužimo i kad to osvijestimo, jasno nam je ko dan da ono "loše" ne postoji. Postoje samo kontrasti pomoću kojih idemo još dublje, još jače, kopamo u visine, ja bi se tak izrazila.
Bez "lošeg" nema rasta. Nema napredovanja.
Kad sam to ponovo osvijestila danas, odbacila sam sve brige. Otpustila sam sve kaj me muči i pustila da ide svojim tokom.
Ajme, znači kakvo olakšanje!
( i sad me zdrma potres i userem se ko grlica!!!! :D :D pa dokleee?? hahaha, užassss!! uffff )
Uglavnom, prestala sam tražiti, čekati, očekivati,.... Prestanem ja to i ovak, ali uvijek mi se pojavi neke kaj bi taaak rado htjela, i onda tražim, čekam, očekujem i :poop: .
Ovo mi je danas super došlo da se ponovo podsjetim kak sve kaj mi je suđeno, bude me i pronašlo. Nije to niš novo. Sve mi je tak već i došlo. Sve kaj sam trebala :)
Ma znaš kaj? Sve kaj sam do sad naučila mi je stvarno otvorilo oči i uljepšalo mi život.
Ali nekad bi najrađe da ne vidim tolko.
Svijet kakvog bi ja htjela je ipak mrvu drugačiji. Zapravo, on postoji, ali ne u toj mjeri kak sam si zamislila.
Iskrenost.
Evo, samo to. Da smo svi iskreni jedni prema drugima. Da se ne bojimo reći kaj nam je na srcu. Da smo hrabri pokazati emocije. Da uvijek pokušavamo shvatiti jedni druge, bez osuđjivanja, bez hidden agenda. Samo da smo otvoreni i iskreni.
Ak mislimo biti iskreni s negativnim emocijama, reći nekome ružne stvari, onda prvo moramo biti iskreni sami sa sobom.
Pitati se zake smo takvi i zake to hoćemo uopće? Zbog čega? Pronaći uzrok, pa riješiti to da ne bude posljedica.
A to je najteže. Biti iskren sam sa sobom. Napokon si priznati da smo to kaj jesmo.
Od toga svi bježe, od svojih "demona".
Ali... kad ih uloviš, posjedneš za stol, popričaš s njima,... shvatiš da su zapravo tolko maleni, samo su bili uplašeni, tužni, povrijeđeni.
Onda im daš ljubavi, prihvatiš ih i počnu se mijenjati.
Ljubav.
Ljubav je sve.
Prema sebi prvo, pa onda imaš kapacitet dati ju svima drugima. Bezuvjetno.
Etogac, završit ću s ovim, čist je dovoljno za danas :)
Budite mi dobri, pametni i svijesni. Budni u ovom trenutku, s pogledom na horizont kojem se ne nazire kraj.
Kaja over& out.
#selflove #bepresent #behappy
nedjelja, 06.09.2020.
#summer2020
Ojla! :)
Uff, nije me bilo dugo... iako, imala sam par naleta inspiracije, no nisam uspjela natipkati niš smisleno.
Ko i obično, borim se i dalje sama sa sobom. Jedan dan sam ovakvog mišljenja, drugi dan drugog, a nebi htjela da me se krivo ili ozbiljno ili doslovno shvati.
Teško je kad ne poznaš osobu, a čitaš njezine postove, dobiješ neki dojam koji zapravo uopće ne mora biti takav.
Al dobro, nebitno :)
Došla sam natipkati svoje ljeto ove čudnovate 2020e godine.
Mogu reći da sam imala stvarno bogato ljeto!
Zahvalna sam na tome, zbilja sam pošteno provela osmi mjesec, i početak devetog.
Prvo sam spojila par dana početkom osmog mjeseca, moja Maja ima viksu kod Trogira, pa smo nas tri cure otišle dole na pet dana.
WoW.
Bilo je preeekrasno! Malo slatko mjestašce, baš kak volim. S malo ljudi, nikakve galame, bez noćnog života, dovoljan je taj jedan beach bar za popit piće navečer i guštati kraj mora.
Skočile smo do Trogira jedno popodne, isto prekrasan grad koji diše nekom romantičnom vibrom, ima dušu u tim svojim ulicama, zrači posebnom vibrom baš :)
Uglavnom, fino smo se odmorile, podružile, nakupale, nauživale <3
Then back to work.
Odradila sam još tih dva tjedna do pravog godišnjeg.
Do zadnjeg trena nisam znala kud idem, s kim idem, kad idem.
Kolko god me to malo mučilo i nerviralo, tolko sam si i ponavljala- sve se bude posložilo.
Ooo, kak se fino posložilo!
Bila sam u strahu da budem zbilja ostala doma, da mi se ne bude uspjelo posložiti, a na kraju sam jedva čekala doći doma da odmorim još prije povratka u ured! :D
Imam osjećaj ko da nisam bila mjesec dana na poslu!
Uglavnom, Maja i ja smo se lijepo dogovorile da idemo na tri dana tu nekud bliže, pa sam bukirala smještaj u Slunju.
Oko Slunja imamo čisto dovoljno atrakcija za posjetiti, koje smo oba dvije već prije imale na umu pogledati, ali nikak i nikak.
Plitvice <3
Rastoke <3
Špilje <3
Rijeka Korana <3
Kakve ljepote na samo sat i pol vožnje od nas!
Živimo u takvoj prekrasnoj zemlji, božemoj, hvala ti!
Od sad budem češće planirala ovakve izlete, koji te na kraju niti ne koštaju previše, a vratiš se doma pun divljenja, oduševljenja i ljepote.
U nedjelju smo se razišle, ona se vratila doma, ja sam otišla za Rovinj.
Rovinj <3
Bila sam tam prije 3 godine, i uvijek bi se rado vratila. No, ovaj put sam bila više oko Rovinja, istraživala unutrašnjost Istre.
Istra <3
Isusek isusek. Mogla bi preseliti. Tolko mi je divna, tolko lijepa, tolko mirna i staložena, tolko diše ljepotom, tolko je skromna, mala, a tolko velika.
Bale.
Vodnjan.
Grožnjan.
Motovun.
Buje.
Pazin.
Poreč.
Pula.
Više me vesele ovi manji gradići u samoj unutrašnjosti.
Baš kak sam napisala- smireni, a puni ljubavi.
Prvo mi je bil plan ići sama.
To mi je bila velika želja! Ići sama, bez plana, bez kompromisa, bez čekanja, bez dogovaranja,... da mogu krenuti kad hoću, stati kad hoću, skrenuti di god hoću... oslobađajuće, savršeno!
Gledala sam da bi bukirala neki kamp u Puli.
Cijena je bila odlična, imala bi sve na dohvat ruke, ali reko- idem prespavati noć, pa sutradan odlučim.
U Rovinju mi je bila druga Maja, koja me zvala kod sebe u sobu, ali s njom je bila i cimerica, pa to nebi bilo najzgodnije.
Na kraju sam našla super sobu za sebe, malo van Rovinja, u Rovinjskom selu.
Isto krasna lokacija, na samo sedam kilometara od centra Rovinja.
I bila sam sama. I bilo je super!
Krasna soba, s ogromnim balkonom, super pogledom i bez TV-a! :D
Prvo mi je bilo malo onak... uff, kiša bude padala, nemrem na plažu, nisam sigurna dal da idem okolo ili ne.
Kaj da radim u sobi bez TV-a?
Božee, bilo mi je predobro!
Knjiga, krevet, grickalice, knjiga, terasa, kapučino. ME TIME!
( sva sreća kiša je padala samo jedan dan, iako je prognoza bila loša za cijeli tjedan )
Otale dane smo landrale ( "plovile" ) okolo naokolo :)
Izdvojila bi taj jedan otočić pokraj Rovinja, zove se Sv. Andrija - Crveni otok.
Odmor za dušu i tijelo... divota!
Jedva čekam vratiti se :)
I onda tome svemu dođe kraj, pakiraš se, vraćaš se doma... i osjećaj je super!
Prošlih godina bi mrzila taj dio povratka u "realnost", ali nekak sam i to uspjela srediti.
Nije mi uopće problem doći u ured sutra, svojim kolegama, slanju mailova, javljanju na telefon,...
Sve to je dio mene, mojeg života, isto ko i prošlih dva tjedna.
U tih dva tjedna sam si ostvarila sve želje, napravila kaj i kak sam htjela, iskoristila ih na najbolji mogući način.
S mirom i zadovoljstvom se vraćam u ured.
Bude još slobodnih dana i godišnjih odmora :)
Do onda, let's enjoy one day at the time.
Čovječe, jesmo mi uopće svjesni da je već deveti mjesec?? Godina je pri kraju.
Kad? Kad prije? :/
Ovo je zbilja bila jedna posebna, neobična, mutna godina.
Ali neka... sve se to piše u "radnu knjigu života". Novo iskustvo, nove emocije, novi pogledi na život.
Ova godina je na mene utjecala više nego očekivano. Ušla sam u sebe dublje nego ikad. Mislim da si nikad nisam bila
tolko blizu.
I sviđa mi se. Sviđa mi se kaj sam našla. Puno dobrih i lijepih stvari, a onda i loših. Ali uvijek je dobro kad ih nađeš, jer onda možeš poraditi na njima. A to je bitno. Da napokon pronađeš sve dijelove sebe i pokušaš ih posložiti da funkcioniraju.
Kolko same sa sobom, tolko i sa svim ostalim.
Ne budem sad ulazila u ovakve teme, ostavljam to za idući post :)
Lijepo vas pozdravljam, budite mi dobro.
Kaja over&out.
#summer #staycool #staypresent
