FlowerPower
nedjelja, 13.09.2020.
How about now?
Hello.
Kaj ima? Sve okej?
Dobro.
Ma samo da zapišem današnje doživljaje.
Imam jednu amazing ženu na fejsu koja svaki dan objavi najmanje 10 objava, a sve su "svemirske" prirode, kak ja to volim reći.
I tak je danas stavila link od nekog lika za kojeg još nisam čula. Zove se Alan Watts.
Priča o tome ko smo mi.
Znam da svako ima svoju teoriju, ne osporavam, ne osuđujem, već apsolutno razumijem, shvaćam da smo svaki u svojoj realnosti i svako rezonira s drugačijim stvarima.
Ja sam na tom nekom polu putu, ne znam kak da se izrazim...
kužim, al ne kužim do kraja. Jasno mi je, al onda ne znam primjeniti i tak.
Uglavnom, ovaj Mr. Alan kojeg sam slušala danas mi nije u potpunosti jasan, ono: isssssuseeee, daaa da da da da!
Ne. Trebala bi pogledati još koji video da bi skroz, u potpunosti došlo do mene.
Za početak, pogledala sam tri videa. Dva kraća, jedan duži. Ak je pol sata dugo uopće.
Nisam ga sve pohvatala, neke izraze ne kužim, čak ni neke riječi, ali generalno sam shvatila.
Shvatila sam i oduševila se!
Tri stvari su mi sjele ko budali šamar.
1. there is no nothing without something.
nothingness ne postoji bez somethingness.
Znači i ak smo nekoć davno mislili da u svemiru nema ničega, grdo smo se varali.
Sva sreća pa danas svi znamo da ima svega, ali i dalje svi ne znamo kaj to sve znači i kolko je zapravo snažno.
2. biti spontan i prisutan u OVOM trenutku.
iskreno, skoro sam zaspala dok sam slušala video, ali oči su mi se širom otvorile na ovaj dio o spontanosti.
Istina je, biti spontan je zapravo odlična mogućnost iskustiti život.
Kak ide ona izreka: life is what happens while you're making plans.
Nemreš full iskustiti život ak planiraš baš sve. To je ko da gradiš neku kutiju u kojoj ti bude dobro, koju poznaš ko svoj džep i super. Sve na mjestu i sretni smo.
E sad, Alan priča o budnim ljudima. A takvi ljudi znaju da život nije kutija. Život je waaaay more than that.
I to nemreš planirati. Već biti spontan i dozvoliti da te odvede baš tam kud trebaš ići.
Pa sjetite se samo kad ste u jednom trenu odlučili biti spontani i reći si: ma joooj, ma baš me briga, idem tu! Idem ovim putem. Ma baš budem to napisala. Ma baš budem poslala friend request prva!
Oh boy, kaj smo sve našli, vidli i dobili na tom putu!
Sigurna sam da smo se obogatili novim emocijama, novim pričama, novim spoznajama.
Jer smo bili otvoreni za to. Jer smo dozvolili i bili spremni u tom trenu primiti to kaj nam se nudi.
I tak rastemo i tak se bogatimo.
U kutiji toga nema. Kutija je ograničena, dosadna i sigurna sam, s vremenom, sve manja. Tijesna, vlažna, smrdljiva.... u njoj postaješ mrzovoljan, nesretan, ljut, bijesan, bezvoljan.
Treba biti hrabar. Hrabrost povećava srce, jača ga, pa si svaki put sve više hrabriji da u konačnici više nemaš nikakvih doticaja s bilo kakvim kutijama.
Znam da je nekad teško zakoračiti, od straha, od nepoznatog, ali apsolutno vjerujem da se predivne stvari dešavaju jednom kad napokon preskočiš!
Tu počne život.
Ne pričam o nekim velikim skokovima. Ni sama još nisam napravila takav skok.
Ali svaki dan sam sve dalje kutiji u kojoj sam bila. I kolko god se još bojim, tolko se strašno veselim svakom idućem koraku koji kreiram. To su baby steps, ali tolko ih volim i svaki put kad se napokon usudim preskočiti taj zidić, osjetim takvu sreću i zadovoljstvo. Kolko samom sobom, tolko i cijelom ishodu i zahvaljujem svemiru kaj sam ipak odlučila biti takva. Hrabra i velika.
Jer znam i vjerujem da me samo dobro čeka. Sve je za moje najveće dobro.
Valjda ste shvatili do sad da kad mi se i neke "loše" desi, da je meni to isto dobro. Nema lošeg. To je samo vraćanje na pravi put. Sve moje "loše" je zapravo bilo dobro za mene.
I nemam više nikakvih problema s tim.
BITI prisutan u ovom trenutku je neke najljepše na ovom svijetu.
Realno, it's the only thing we've got.
A svaki taj trenutak je dobar. Zbilja je!
Di ste sad? Ja sam domeka, na kauču, mac kraj mene, pijem čaj od kamilice i tipkam ovo.
I sretna sam jer imam sve OVOG trena.
Jučer više ne postoji, sutra još nije došlo, ko zna jel uopće dolazi.
Zato imam ovaj trenutak u kojem mogu uživati, raditi kaj volim i samo biti.
Kak je to lijepo....
3. shvatiti kolko smo mali, a zapravo veliki.
Alan priča o tome kak život ne treba shvaćati tolko ozbiljno. Složila bi se.
Ne bojim se smrti. Ne znam jel sam se ikad bojala.
Danas sam od njega čula super stvar. Kao što već znamo, vibracijska smo bića i sve je energija.
I sviđa mi se kak je rekel da je smrt samo prelazak u drugu vibraciju. Zvučalo mi je tolko logično i to sam sad prihvatila na taj način.
Pazi kak je ovo super usporedil:
anksioznost i smijeh su ista stvar. Plačeš zbog jednog i drugog, ali su drugačije vibracije.
Znači ista stvar, ali odlučiš koju hoćeš i usmjeriš energiju na to. Ludnica!
Isto tak je lijepo objasnil da sve ono grdo kaj nam se događa u ovom životu, sve "teže" situacije, svaka bol, uvrijeđenost, povrijeđenost, gubitak, loše emocije, psihičko stanje,... sve je to na površini. Jer, tolko smo duboki i tolko veliki, pa imamo cijeli svemir u nama!
I kad to skužimo i kad to osvijestimo, jasno nam je ko dan da ono "loše" ne postoji. Postoje samo kontrasti pomoću kojih idemo još dublje, još jače, kopamo u visine, ja bi se tak izrazila.
Bez "lošeg" nema rasta. Nema napredovanja.
Kad sam to ponovo osvijestila danas, odbacila sam sve brige. Otpustila sam sve kaj me muči i pustila da ide svojim tokom.
Ajme, znači kakvo olakšanje!
( i sad me zdrma potres i userem se ko grlica!!!! :D :D pa dokleee?? hahaha, užassss!! uffff )
Uglavnom, prestala sam tražiti, čekati, očekivati,.... Prestanem ja to i ovak, ali uvijek mi se pojavi neke kaj bi taaak rado htjela, i onda tražim, čekam, očekujem i :poop: .
Ovo mi je danas super došlo da se ponovo podsjetim kak sve kaj mi je suđeno, bude me i pronašlo. Nije to niš novo. Sve mi je tak već i došlo. Sve kaj sam trebala :)
Ma znaš kaj? Sve kaj sam do sad naučila mi je stvarno otvorilo oči i uljepšalo mi život.
Ali nekad bi najrađe da ne vidim tolko.
Svijet kakvog bi ja htjela je ipak mrvu drugačiji. Zapravo, on postoji, ali ne u toj mjeri kak sam si zamislila.
Iskrenost.
Evo, samo to. Da smo svi iskreni jedni prema drugima. Da se ne bojimo reći kaj nam je na srcu. Da smo hrabri pokazati emocije. Da uvijek pokušavamo shvatiti jedni druge, bez osuđjivanja, bez hidden agenda. Samo da smo otvoreni i iskreni.
Ak mislimo biti iskreni s negativnim emocijama, reći nekome ružne stvari, onda prvo moramo biti iskreni sami sa sobom.
Pitati se zake smo takvi i zake to hoćemo uopće? Zbog čega? Pronaći uzrok, pa riješiti to da ne bude posljedica.
A to je najteže. Biti iskren sam sa sobom. Napokon si priznati da smo to kaj jesmo.
Od toga svi bježe, od svojih "demona".
Ali... kad ih uloviš, posjedneš za stol, popričaš s njima,... shvatiš da su zapravo tolko maleni, samo su bili uplašeni, tužni, povrijeđeni.
Onda im daš ljubavi, prihvatiš ih i počnu se mijenjati.
Ljubav.
Ljubav je sve.
Prema sebi prvo, pa onda imaš kapacitet dati ju svima drugima. Bezuvjetno.
Etogac, završit ću s ovim, čist je dovoljno za danas :)
Budite mi dobri, pametni i svijesni. Budni u ovom trenutku, s pogledom na horizont kojem se ne nazire kraj.
Kaja over& out.
#selflove #bepresent #behappy
