FlowerPower

subota, 09.11.2019.

Kriza?



PMS je nekad dost grda stvar kod žena.

Hoću ići u kino, dogovoreno s kolegama, idemo. Radimo do 17, film je u 19.
A jel ipak nebi išli?
Naljutila sam ih ono baš!
Oprostite, ipak idemo.
Ali baš moramo?
No, ajde, idemo.
I išli smo fala bogu..

Javiš mi se, sretna sam, ali zake mi šalješ..
Ne javiš se, to mi je skroz okej, ali daj javi se.

Opet mi je skočil trbuh, nebum više jela danas, ali daj da si još složim bombastičnu večeru za kraj.

Mmmm, vikend napokon! Izležavanje cijeli daaaan, s keksima i krokićima, čaj.. milina!
E, boli me glava od ovolkog ležanja, zake mi život prolazi ovak?

Čekaj, kad sam dobila ove bore oko očiju? Ma to su bore smijalice, smijem se non stop, i kad treba i kad ne treba.
Ali možda su od plakanja, isto vrijedi ko za smijanje.

Udomila sam još jednog mačka, preeesladak je!
Zake sam ga udomila, samo sam Macu spojebala koncept življenja.
( btw, ko god veli da podjednako voli svoju decu, laže! :D )


Za 12 dana mi je 32. rođendan. Kaj mi je skroz kul i nemam nikakvih problema s godinama, štoviše vjerujem i osjećam i znam da mi najbolje tek dolaze! Osjećam se bolje, sposobnije, jače, čak i ljepše no ikad! :)

No PMS ti sve to hiti h vodu.
Wtf? 32?? Kad? Zake? I još si solo? Lani si bila sretna i zaljubljena u ovo vrijeme, a ovaj ročkas slaviš ko solo kreten kojeg niko neće. Jer si neozbiljna, blesava, a nisi ni neka ljepotica.
Đizs.. je li moguće?
Kolko fucked up moraš biti da ovak misliš o sebi?

Ali, to je sve neki vanjski utjecaj, mislim.
Volim se stvarno. Kad bi pitala samu sebe :

Would you like you if you met you?
Yes! I am fucking awesome!

Ali onda se desi instagram, fejsbuk, televizija...i prerasla sam to sve, zbilja jesam. Da znam da je to sve fejk i iskrivljeno, i da se sreća nalazi u drugim stvarima ( odnosno u meni samoj ).
No, ipak je tu taj neki strah, duboko u meni, koji mi baca bubice u uho.
Pa imaš 32 godine, pa moraš naći partnera, srediti život, skrasiti se..
Ovak na prvu, sama sebe uvjerim da me fakat boli kuki za to. Nije mi najstrašnija stvar ostati sama čitav život.
Ali...

I onda hoćeš biti lijepa, biti zgodna, privlačna muškima.. i kad vidiš kaj je njima zgodno i na kaj se kvače, malo se zbediraš. Jer evo, nemaš uopće guzice, imaš tri šlaufeka na trbuhu, podbradak, borice oko očiju i fali ti šestica kaj se vidi dok se veselo smiješ svaki dan.
Znam ja da postoji tam negdi jedan kojemu je baš sve ovo super kjut, ali di ga naći? Na društvenim mrežama di se nagleda svakojaka "savršenstva", pa ga to omamljuje i muti vid da vidi zapravo ono kaj hoće i kaj mu treba? Pa si misli da mu ipak to ne treba, takva jedna smiješna, romantična, pomalo luda.. već bolje lutkica koja šuti i izgleda lijepo, da se svi dive kakav su krasan par.

Teško je to. U današnje vrijeme naći osobu za život.
Niti izlazim, niti sam na tinderima i sličnim bedastoćama.. kuća-poso-poso-kuća..
Ostaje mi samo da me zagleda na putu od Stubice do Zagreba, u autu dok pjevam iz petnih žila, zapiše tablice i traži me po fejsu, radio stanicama i na bilbordima!
WoW, to bi bilo genijalno! :D

Jebeš insta, jebeš fejs, nađi me vani, prek dana, u pekari, banci, konzumu, pa čak i u Pevecu!
Čekam! :)

Kaja over&out.

#findmewhereyouthoughtyouneverwill
#živioPMS- upravo sam postala dobre volje! :D

09.11.2019. u 18:07 • 0 KomentaraPrint#

subota, 02.11.2019.

Mortem... ili mortus po naški..

E da..

inspirirana ovim danima, a i živim blizu groblja pa sam jučer navečer gledala kak lijepo svijetli.
Zbilja lijepo.. nemrem reći..

Doduše nisam išla na groblje. Nejdem ni jedne godine... uvijek sam mislila- pa nemam nikoga pokopanog, osim jednog dedeka koji mi ni nije deda, već je muž od bakine sestre,..
A njega sam znala tek nekolko godina svojeg života, više ne znam ni kak je dedo izgledal.

A ak sam i išla, to je bilo čisto da prošetam i divim se toj crvenoj boji.

I tak mi je ostala ta tradicija NE hodanja po grobljima. Fali mi samo ona vrsta hodanja kad smo bili mali, pa se skupila ekipa, išli bi gore pričati strašne priče, plašiti se, skrivati se, kapati si vosak po prstima,... fun times!

Sad već imam nekolko pokopanih osoba iz obitelji,.. bilo bi stvarno lijepo od mene da sam išla zapaliti svijeću.
Mislim si, ma kaj kad nisu pokopani tu u Hrvatskoj,... ali opet.. mogla sam ići zapaliti svijeću.
To se lijepo vidi ljudima. Znaš..

E, al meni fakat nije stalo do ljudi i njihovog mišljenja. Osim nekih :)

Zapravo, dosta mrzim stvari koje se MORAJU i koje se PODRAZUMIJEVAJU.
Mogu sad reći: ali ljudi se vole i cijene i poštuju za vrijeme njihova života, ne kad ih više nema!
Ali to i mislim. Nemam kome ići na groblje. Ti ljudi nisu u toj zemlji. Čak i za sam čin pokapanja, oni nisu tu više. Spuštamo samo tijelo, mrtvo tijelo bez duše.

Sjetim ih se tu i tam kroz godinu, pozdravim ih i nadam se da me znaju gledati od kud već, i slati mi lijepe vibre.

Ne bojim se smrti više. Od kad sam počela na nju gledati skroz jednim drugim očima.
Vjerujem da smo tu s razlogom, ne znam kojim, ali u nekom trenu, nekome, nekad smo baš mi potrebni.
Svi smo povezani.. svi smo tu da bi nam svima bilo bolje.. bilo u ovom životu, ili u nekom idućem.
I svi smo se već prije vidli, i dogovorili se neke stvari :) koje sad izvršavamo.
I zato se ne bojim smrti. Bojim se samo načina na koji budem odlazila. Zato nastojim biti što bolja, možda uspijem dobiti jedan forever sleep, ili jedan kratki boom i nema me.

Znam i vjerujem da sam već tu bila, isto tak znam da budem opet. I to mi je baš onak, lijepo :)
Lijepo je to sve zamišljeno, zbilja. Nemamo ni pojma kolko je sve smisleno i kolko je sve baš onak kak treba biti.

No, iako sam svjesna da svi moramo doći i otići, možda ipak to malo previše olako shvaćam.
Za sve do sad sam bila skroz okej s odlascima, bilo mi je to pod normalno, čak i drago da su se napokon oslobodili patnje i bolova. Bilo mi je stvarno drago zbog njih...
Ali ima jedna osoba za koju i dalje mislim da ne budem tolko jaka i razumna kad ode.
Moj tata.

Tata je meni bil sve na svijetu. Moj kralj. Moj heroj.
Dok nije napravil glupost. U zadnjih 5 godina sam dobila polusestru i polubrata.
Još uvijek nisam okej s tim.. ne znam zake. Oni me ne zanimaju, nisu mi problem.
Već taj postupak mojeg tate. Jel to ego? Nisam više jedina curica? Čisto sumnjam,.. ne znam. Ma nije.
Nego mi je tolko glupo to, cijela situacija.. bože, pa puuno si pametniji od toga!
Najviše patim jer se nemrem s njim vratiti na staro. Nismo pričali neko vrijeme... i taman kad sam popustila, evo drugo dijete. Ne.. nemrem...
I opet ne pričamo....
Sad je sve donekle okej. Mislim, nema neke ljutnje, ali nema ni previše ljubavi. A tolko ga volim! Ne kužim..

Jel to upravo neki confession about daddy issues?? :D

Shit!

Vidimo se mi sad, ono.. bok bok.. kaj ima.. pa me zove na kavu, pa odem s njim, pa mi priča priče iz života, pa mi priča svoje misli,.. koje su sve na mjestu, ono, bravo- tak treba!
Ali.. too late stari moj. Too late. Džaba ti pričati sad o nekim poduzetnim stvarima, kak bi ti ovo ovak, ono onak, kak si pametniji od ovoga, onoga.. it's too late. Trebal si to puno prije.. da si napraviš neke od života, da se ponosiš s njim.
Ne znam.. razočarana sam. Nikad nije bil neki uzor, money maker ili slično.. baš suprotno. Nebum ga sad javno blatila, ali mogu reći par lijepih- uvijek je bil tak dobar čovjek! Zbilja jedan predivan, dobar čovjek. Rekla sam da mi dečko mora biti ko moj tata. Koji materijalno nije ostvaril baš niš.. ali duša mu je predivna.

Nikad ne budem mogla ovak otvoreno i iskreno pričati s njim. Nikad ni nisam. Niko od nas u obitelji nije otvaral srce previše.
I zato... bojim se kad on ode... uff...
Kolko god znam da ide na neko bolje mjesto, da ide po šansu za novi, bolji početak, tolko nisam sigurna kolko budem spremna pustiti ga.
Pričam o tome ko da to dolazi uskoro, vjerujem da ne, stvarno ne. Al opet, nikad ne znaš :/

( ovo je fakat postal moj osobni dnevnik.. bolje da ove stvari zapisujem u tekicu... )

Uglavnom, kak god bilo, kak god završilo, mogu mu reći da mi je bilo iznimno lijepo s njim, i da mi je drago kaj sam baš njega izabrala za svojeg tatu :) Da mogu, opet bi to napravila.

Evo, tata, za tebe... volim te.

Kaja over&out.

#stayalive








02.11.2019. u 13:59 • 0 KomentaraPrint#

ponedjeljak, 28.10.2019.

It's a way of living...

Hi :)

Nda, evo me s dvije-tri pametne :P

Upravo sam se vratila od svojeg doktora. Niš mi nije, no to sam i sama znala.
Sjedim tam u čekaoni, gledam te stare ljude, slušam kaj imaju za reći.. i osjećam se glupo.
Jer mi apsolutno niš nije, samo me malo grlo boli jer sam se jučer navečer nagutala hladnog zraka i hodala bez šala i marame oko vrata, pa danas jedva gutam.
Ja nebi ni išla doktoru, ne znam kad sam zadnje bila... ali kolege s posla su me malčice splašili, rekli- odi vidi, da nije gnojna angina ili tak neke.
Reko ajde.. idem.. a možda i dobijem par dana bolovanja :D :P
Niš od toga, zdrava sam ko Zdravko Dren.

No, dok sam već tam, dajte mi uputnicu za vađenje krvi, čisto da si dodatno potvrdim da sam zbilja Zdravko.

Vjerujem da svaka bolest dolazi od emocija. Da, čvrsto vjerujem u to. Kad me boli koljeno, to je povezano s nekim mojim emocijama koje ili zadržavam u sebi, ili sam ljuta na nekoga, ili nekome ne mogu oprostiti...
Kad me boli glava, točno znam kroz koje sam negativne emocije taj dan prošla. Osjetila nezadovoljstvo, gubila kontrolu, slušala negativne izjave oko sebe i upijala i vrtila ih u glavi...
Nažalost, nisam svaki put tolko jaka da se uspijem vratiti u normalnu, nekad sam tolko iscrpljena da nemam snage poradiit na tome, pa popijem tabletu.

Uff, što mrzim tablete! Ne vjerujem tabletama ni malo.. vjerujem da na moment zakamufliraju bol, vele joj:

psst, ajde sad malo tiho, nek ona misli da smo riješili problem.


Ali.. problem je i dalje tu. Ni jedna tableta ne može napraviti da problem nestane.
Duboko vjerujem da to samo mi možemo.

Da sad saznam da sam teško bolesna, ne znam kolko bi imala snage samu sebe izliječiti. Vjerojatno bi se obratila doktorima i dozvolila da me našopaju lijekovima, ali znam da to nije ispravno.
Jer.. kak sam gore napisala- svaka bolest dolazi od emocija i psihičkog stanja.

Morala bi se vraški potruditi da opet dođem k sebi, da budem Zdravko koji trebam biti.
Morala bi promijeniti cijeli stil života, morala bi promijeniti kompletnu prehranu, a najbitnije- morala bi sklepati totalno drugačiji mindset i početi razmišljati full pozitivno i postati najbolja verzija sebe.
Na taj način bi se tijelo vratilo u sklad i harmoniju, bolest bi nas napustila, a život kakvog do sad nismo poznavali bi pokucal na vrata na najveći, najljepši mogući način. Milina!

No, jako je teško konstantno biti najbolja verzija sebe, biti happy all the time, pozitivna osoba i dijeliti sreću na svakom koraku.
Da se razumijemo, nema ljepše stvari od toga! Kad se nalaziš u takvoj poziciji da ti je sve lijepo, da svaki dan gledaš ko dar, sve ljude i situacije oko sebe gledaš ko blagoslov- za takav život bi potpisala odmah!

Ali.. nekad je lakše biti loše. Razmisli malo. Kolko je lakše biti ljut, bijesan, mrzovoljan... prejednostavno je predati se takvim emocijama.
Dok za sreću, radost, ljubav, razumijevanje trebaš ipak malo truda. Nekome i ne treba, neko je već debelo u tom fazonu i svaka mu čast :)

Ljudi su naučeni biti loše, i onda su svi oko njih krivi za to, jer opet je lakše okriviti nekoga drugoga, a teže shvatiti da smo si apsolutno sami krivi za sve stvari koje nam se događaju.
Imamo izbor.
Dobro jutro, hoćeš dobro ili loše?
Okej, evo ti.

Ali da bi uopće došli do tog pitanja, treba puuno puno raditi. Kolko god zvuči jednostavno, tolko nije.
Nekima je skroz normalno biti loše, biti u svojem nekom mračnom oblaku, misliti da je život takav,..
Dok je drugima to nezamislivo i ne kuže kak ti može biti tolko loše, gle kaj sve imaš!

Dolazimo do tog mindseta na kojem se radi i radi i radiii.

Meni može biti tolko loše, zbilja može.
Starci mi nisu skupa više, imam polubraću koju ne poznam i ne osjećam ih ni najmanje. Ostavljena sam na najgori mogući način od svoje ljubavi života, nisam se imala kam vratiti, doma nije bilo mjesta za mene.
Našla sam kuću, uzela brata sa sobom da ga maknem iz kuće u kojoj živi tatina nova cura i njihovo dvoje male djece.. Kuća se prodala, kam sad... ajde, našla sam drugu.. dolaze vlasnici iz njemačke doma, hoće spavati u kući, selimo van na 10 dana... stalno neki drek. I mogu cmizdriti i žaliti samu sebe i buuuhuuu kak mi je bilo teškooo..
Na kraju krajeva i je, bilo mi je. Ali sam ipak birala ono dobro. Zahvaljujući zdravom umu i velikom srcu- sve mi je to okej.
Okej, nek moji nisu skupa, tak je možda bolje za njih. Okej, nek više nisam s dečkom, tak je definitivno bolje za nas. Okej, nek sam u drugoj kući, pa kaj sad... idemo dalje.
Sve se događa s razlogom.


Opet sam skrenula i krenula u nekom drugom smjeru, al sve je to tu negdi :)

Zapravo sam htela reći kak moraš sam odlučiti kakav hoćeš biti, kakav život hoćeš imati. I kad odlučiš kak hoćeš, i kad shvatiš kaj je najbolje za tebe, onda ti nikakve tablete, nikakvi doktori nisu potrebni u životu.

Da su oni stari ljudi iz čekaone danas znali kak treba živeti, i kak se osjećati, nebi danas tolko kukali.
Usudim se reći da za svojega života nisu uvijek bili u skladu sa samim sobom, nisu pazili na sebe i svoje emocije, već su možda trčali za krivim stvarima ili ko zna kaj.....

Ja samo znam da ak hoću doživiti sretnu i zdravu starost, moram biti sretna sama sa sobom, moram znati prave životne vrijednosti, ne imati loše misli prema drugima, a bome ni prema sebi. Ne osuđivati, ne kažnjavati, ne ogovarati, ne uplitati se di mi nije mjesto, već pokušavati biti fer prema svima, pomoći onima kojima treba.
Isto tak znam da se trebam što manje nervirati, smanjiti razinu stresa, shvatiti da je sve prolazno, i da je sutra novi dan.

Život zbilja može biti lagodan, samo si ga tak moraš i složiti. Moja je tajna da rijetko kaj shvaćam ozbiljno :)

Najozbiljnije stvari su mi zdravlje, osjećaji i odnosi s ljudima i prirodom. Ostalo je show :)
Da sam bubamara npr., nebi ni znala kaj je posel. Vjerujem da je bubamari bitno da se napapa, bude sretna i uživa u svakoj sekundi svojeg života.

Kaja over&out.

#fuckIt-letsDance

28.10.2019. u 15:27 • 0 KomentaraPrint#

subota, 12.10.2019.

It's the little things...

Good evening :)

23:19 je sati... nakon 9 noći spavanja u tuđem krevetu, tuđoj sobi, tuđoj kući,.. sretna sam jer sam napokon DOMA!
Kad bi me ljudi pitali kak nam je u ovoj kući, jesmo se priviknuli.. rekla bi da još uvijek nemam taj filing DOMA koji sam imala u prvoj kući.
No, od ovog trena mogu reći da ga sad imam!

Morali smo iseliti na 10 dana, vlasnici su došli na godišnji i zamolili da spavaju u kući. Reko, naravno, vaša je, mi se bumo snašli.

Damjan je spaval kod bake, a ja u kući do, praktički u istom dvorištu. Kod Radića.
Dijana i njezina obitelj su neke najbolje kaj postoji na ovom krasnom Kamenjaku, Stubici, a i šire! Ljudi kojima ne treba niš, a daju ti sve! Dobila sam sobu, kupaonu, doručak, ručak, večeru i špotance kad sam im kupila sitnicu čisto da se zahvalim. "Ti si naša."

*.*

Tolko su dobri i dragi i zabavni i ljubazni, a život ih nije baš uvijek štedil. Prošli su sve i svašta, a ostali tak dobrog srca i zdrave pameti. Meni je to najveći uspjeh na svijetu.
Respekt.

Kod njih sam zapravo molila da dođem zbog Maca mojega. Jadan, selila sam ga šest puta.. a mačak se navodno veže za kuću. Moj očito ne, već sam mu na jedini smisao života. Tješim se... :D
Bil je taaak dobar! Ujutro kad sam išla raditi, on se uredno probudi kad i ja i spremi se za izlazak. Izađemo mi skupa, pozdravimo se i svako na svoju stranu. Navečer kad dolazim doma, on pozna moj auto, dotrči mi u naručje i odemo gore spavati.
Predivan je! Stvarno je najbolji mačak, a mačke mi inače nisu najdraža bića. Više volim peseke.
No moj Mac je čudo jedno. Kolko on mene razumije, kolko me sluša i kolko me voli. Da, zbilja vjerujem i osjećam da me voli. Mazi mi se non stop. Kad ga ja prestanem maziti, dođe mi bliže i traži još. Nikad, ali nikad ne odbija češkanje i nikad nije bil agresivan ili otresit. Zna biti ljut na mene, ali jebiga, dobije špotancije kad zasluži.

Uglavnom, bil je jako jako dobar tih 10 dana, i baš sam ponosna na njega! :)


Ovaj post nema poantu, niti služi ičemu, samo mi je došlo da natipkam kak je lijepo biti domeka, u svojem krevetu, i kak misliš da je to pod normalno pa ti se desi da moraš napustiti svoj krevet i preseliti u tuđi. Al onda shvatiš kolko zapravo cijeniš svoj krevet i kolko si zahvalan na njemu.
Volim svoj krevet :) iako je madrac malo loš i mislim da sam strgala jednu dašćicu na podnici, ali volim svoj krevet :D

Kaja over&out.

#budizahvalan

12.10.2019. u 23:18 • 2 KomentaraPrint#

srijeda, 09.10.2019.

U slast... posvećeno jednom i jedinom- Jokeru.

Hi :)

PAŽNJA! SPOILER ALERT! AK NISI GLEDAL/A JOKERA, STOP ČITATI!

Okej, sad mogu nastaviti.

Upravo sam se vratila iz kina, gledala sam Život jednog psa.
Lažem. To sam gledala prije dva dana. Nisam mogla doći sebi dva tjedna od plakanja.
Danas je srijeda i danas sam gledala Jokera.

WoW!

Uopće ne znam objasniti kaj je točno vau, po čemu je film dobar/loš, ali vau!
Ostala sam vau... ( jako želim psa pa lajem dosta ovak u slobodno vrijeme ).
Izašla sam pod takvim dojmom, sva sretna i napucana i luda!
Lik je genijalac! Ni glumac nije za hititi...

Frendica mi je skoro rekla: Kaja, glupa si, kak možeš podržavati sve kaj je napravil? Nisi normalna.

Možda i nisam. Evo ne znam više... ali da. You go girl ( Joker )!

Naš svijet zna biti jedno veliko mračno, okrutno mjesto, bez nade i spasa za "drugačije".
Takvih ljudi ima po svud oko nas, ali mi ih ne vidimo. Nećemo ih videti.
Bojimo ih se, grozimo ih se, izbjegavamo. Svjesni smo da im treba pomoć, ali niš ne radimo po tom pitanju. Nego ih bacamo još dublje, što dalje od naših, naoko, savršenih života. Jer, kome baš danas treba jedan luđak da nam pokvari dan i probuši rozi balončić u kojem ga mislimo provesti. Ne diraj me. Ne prljaj me.

Jadan Joker... čak sam suzu pustila kak mi ga je bilo žal. Stvarno je... i kad je malo došel k sebi, kad se skinul s lijekova ( :D ), čak sam bila sretna zbog njega jer je napokon našel sebe i neko trenutno zadovoljstvo u tome kaj radi.
( uvijek sam bila protiv lijekova, ničem ne služe i samo otupljuju osobu i rade iz nje neko govno i truju ostale stvari, pa piješ i za to, koje opet truje neku treću stvar i onda jednog dana skužiš da si na 8 tableta dnevno, i pitaš se : bože, zašto baš ja?!? )

Fuck the system!!!!

Naravno, Jokey na kraju dana nije bil sretan jer to ipak nije u skladu s njim i njegovom prirodom. Jebiga, sjebali su ga ko malog, a nije imal koga da ga usmjeri i pruži mu ljubav koju treba i zaslužuje, pa se malo pogubil putem. A ekipa s kojom se susreće svaki dan mu ni na koji način nije pomagala. Štoviše, odmagala mu je kolko je dug i širok!
Sve kaj je htel je malo ljudskosti. Samo to.. malo ljudskosti u mračnom Gotham city-u.
Razjebe te to, kužim ga ja. Poludiš. Hoćeš biti dobar, sretan, i onda te scipelare i strgaju ti rebra.
Dva put u dva tjedna.
Pa stari moj, zemi gun i maži! Bam bam bam, smaži ih sve, gamad prokletu, bezobraznu, nesvjesnu, glupu, pohlepnu, smrdljivu, umišljenu...
Ali "mamu" ne diraj. To nije bilo okej. Bez obzira na sve, nije bilo lijepo.
Al malo je lud, pa ajde..

Čak u svoj toj ludosti su mu se ostvarile želje. To ne znam kak bi točno protumačila jer vjerujem da ti se lijepe stvari dešavaju kad si dobar i radiš dobro, a on baš nije bil med i mlijeko. Ali ajmo to gledati drugačije: vjerujem da je duboko u sebi i bio jako dobar i pristojan mladić koji hoće nasmijati svijet, pa je ipak dobil par nagrada.
Pa da. To je to.

No opet, kak je bil lud i sjeban, sjebal je i to. Prekasno je bilo za "oporavak", skuhalo se sve u njemu i večera je bila poslužena.
A kad je već tak, nek mu je onda bil dobar tek! U slast, dragi moj Jokeru, zaslužio si!

Kad smo tak napuhani i umišljeni i gledamo samo sebe, zaslužili smo svu paljbu i vatru koju si nam priredil. Pošteno.

Pouka ( moje ) priče:
Ljude boli pipi za to kak se ti osjećaš i kaj ti treba, gledaju samo na sebe i svoje smrdljive guzice. I takvim ljudima treba željeti zapravo samo dobro i slati im ljubav, ali kad si već tolko sjeban, onda im rastepi pipicu i uzmi svu slavu! Jebiga, neko mora i reda napraviti... nemremo se samo držati za rukice, sediti na travi, ljuljati se lijevo- desno i pjevati kumbaa jaa maj lordd, kumbaa jaaaaa...

Eto, to je moje mišljenje o filmu, koga boli kifla.. ali eto, čisto da je tu.

Kaja over&out.

#staySaneInInsaneWorld

09.10.2019. u 22:23 • 0 KomentaraPrint#

četvrtak, 26.09.2019.

Što je pisac htio reći..... možda jednog dana saznamo.

:)

Gledam ove naše reality-je, obožavam to gledati, jebiga. Zabavlja me, nasmijava me ful, i sretna sam kaj imam neke svaki dan u osam nevečer.
Prva reakcija ljudi je: oooo božeeee, zakeeee, neeeemoj to, gasi TV, kak možeš, mene je to sram gledati, ...
Ali to je neka globalna, opća reakcija jer tak većina reagira pa je kul. Onda si kul.
A vjerujem da ih ipak ima više onih koji gledaju.
Nebitno.

Slušam i gledam tog Domina iz LjNS. Jako je čudan za naše društvo. Neobičan i možda nenormalan. Većini.
Meni nije. Ja ga totalno kužim. Točno znam kaj si misli o ovim ženskama i točno kužim sve njegove izjave.
Živi tim nekim minimalističkim načinom života, i to je skroz u redu.
Ja to tak nebi mogla. I to je isto u redu.
No, ove njegove žene ne kuže. I on to zna. Stalno ga napadaju, ispituju, rešetaju, a on se jadan ne snalazi. Mogel bi, mogel bi im reći kaj ih ide, ali tek onda bi ostale povrijeđene, a on bi ispal totalni šupak na televiziji.
Pokazuje neko nepoštovanje prema ženama, kaj ne podržavam baš, ali da znamo biti glupe- bome znamo! Rihtamo se iz krivih razloga, radimo stvari da zadivimo druge ljude, stalo nam je do krivih stvari, dok bi trebale biti više fokusirane na nematerijalno i na ono unutra koje je sto put ljepše od bilo kakve šminke, obleke, nakita, autiju, stanova itd.
Ja to fakat pokušavam, i gledam druge ljude u dušu i po tome biram svoju okolinu.
No, sve je teže, pogotovo kad tolko osjećaš i kužiš ljude i vidiš njihove greške i kak postupaju
u određenim situacijama. Kad točno znaš zake je baš tak reagiral, pa si misliš: kak ne kužiš?! Daj razmisli. Stani i razmisli zake ti je to rekla, zake si dobil to kaj god si dobil, i onda kreni od toga.
Moram ovo potkrijepiti s nekim primjerima, jer ovak niš nema smisla, jel da? Jasno mi je... samo ja živim u svojoj glavici :D

Npr., ja sam dosta aktivna na društvenim mrežama, i fakat se zabavljam na taj način. Ali vani me nemrete baš sresti. Osim na benzinskoj kod protrade-a ili u stubici u trgostilu.
Ko je to skužil? Ko zna da sam aktivna na mrežama jer nemrem baš landrati po svijetu među silnim ljudima, da nemrem baš ići u izlazak jer mi je neugodno i ne osjećam se najbolje? ( osim kad sam u društvu svojih najboljih )
Kužiš, ja takve stvari skužim kod drugih.

Drugi primjer:
Kolega s posla baš voli dolaziti do kolegice da pogleda na njezinom kompu di je problem. A doslovno sjedi 30cm od nje, nasuprot, s desne strane.
I kad krene do nje, smijemo se kak ide, jer realno, mogu sve dogovoriti prek stola.
No njemu je puno lakše shvatiti kad vidi na stvarnom primjeru.
I sad je on počel sam sebe zajebavati, ismijavati s tim svojim dolascima. Viče: I'm coming, getting there...
samo da nas preduhitri u našem smijanju kak on opet ide! Jer on ima stvarnu potrebu doći tam, dok je ostalima to smiješno, njemu nije. I sigurno mu nije neka fora naše smijanje, zato se sam ismije jer je tak lakše. Kužim to.

Treći primjer:
Kad se sjetim, budem natipkala :D
( moram početi zapisivati natuknice kad mi dođe ideja i misao! )
Opet sam se pogubila i opet skačem s teme na temu!

Hoću samo reći da ne treba suditi nikome, osuđivati nečije postupke, kakvi god on bili.
Svi mi imamo neke svoje razloge, bilo prave bilo krive, i to moramo poštivati. Ili ne moramo, dovoljno je ne reagirati ružno, najbolje samo pustiti i nastaviti sa SVOJIM životom.

Joj, idem no... niko normalan me nebi skužil više! :D

Ajd...

Kaja over&out.

#stayopenminded

26.09.2019. u 21:45 • 0 KomentaraPrint#

nedjelja, 22.09.2019.

Time is now...

a

Vrijeme.... nema ga, a opet tu je cijelo vrijeme.
Tek sam nedavno, prije par godina, osvijestila vrijeme. Minute, sate, dane....

Mislimo da ih imamo na pretek,.... kakva obmana.

Svi znamo da ide jako brzo! Nedjelja je, a tek jučer je bil ponedjeljak kad sam se vozila na posel.
I sad je opet?! Nije mi jasno...
Jučer sam slavila 18i rođendan, a za dva mjeseca slavim 32.?! Ne kužim.. kaj sam radila između? Di sam bila?

Plaši me to.

Zato sam odlučila biti prisutna u svakom trenutku. To je jedino kaj i mogu biti jer imamo samo taj trenutak. Hoću ga osjetiti svim svojim bićem, dušom svojom. I uspjeva mi. Zato se smijem tolko. Zato i cmizdrim tolko.
OSJEĆAM! a

Ovaj citat me totalno opisuje:

"I'm not a mess, but a deeply feeling person in a messy world. I explain that now, when someone asks me why I cry so often, I say, 'For the same reason I laugh so often- because I'm paying attention.' I tell them that we can choose to be perfect and admired or to be real and loved. We must decide."

Volim pokazivati osjećaje, dati ljudima do znanja kolko mi je stalo do njih. Volim osjećaje općenito. Dolaze iz dubine duše, i to se treba pokazati :)
Neki dan je onaj jedan dečko pokeljil po Zagrebu poruku da traži curu s kojom se susrel. Kak divno! Bravo za njega, bravo za hrabrost, bravo za odlučnost i bravo za volju.
Da sam ja ta cura, odmah bi mu se javila i čestitala na hrabrosti. Okej, nije ju imal dok su bili jedno kraj drugog, ali nema veze.. želja je bila dovoljno jaka da ju ipak odluči potražiti.
I da mi se nije dopal, svejedno bi mu se javila i pohvalila ga. Rekla mu da nam takvih treba više! I nek ne odustaje i nek i dalje bude hrabar, ma još i hrabriji!

Jer... nemamo vremena!
Djeluj sad! Nemaš kaj izgubiti...

Grozim se pomisli da sam već u 50-ima, i da se sjetno sjećam svojih 30-ih i svega kaj nisam stigla napraviti. A to se bu desilo, sto posto! I žalila budem, i tužna budem i svim silama bi se htjela vratiti natrag.... uff...
Zato sad nastojim biti što više prisutna, smijati se više, zajebavati se, glupirati se, pa čak i plakati.. jer.. lijepo je!

Zapravo sam više pismeni tip osobe, uživo sam dosta sramežljiva i teško progovaram o onome kaj mi je u srcu. Na tome bi rado poradila još... ali kad krenem s tim nekim lijepim riječima, krenu i suze u očima!
i onda nemrem više govoriti i to je to... pa ovak tipkam ljudima i smaram ih. Al to je sve iz ljubavii ¤

Zake pišem samo o sebi? To mi uopće nije bila namjera... mislila sam da imam puno toga za reći opčenito o svijetu i svemiru, a već treći post je o meni samoj.
Ne znam... možda tak mora biti. Znam da je cijeli svemir u meni, pa je to to možda. Krećem od te teme...
Nebitno... idem po filingu. Ko i za sve u mojem životu. Sve na prvu, i sve po filingu. Kasnije razmislim malo ipak, al onda je prekasno

Eto, sad sam oduzela vrijeme i sebi i drugima, ali filing je dobar tak da je sve okej C

Nejde mi baš ovo pisanje... moram se još usavršiti. Sve mi je zbrda zdola, misli mi lete po cijelom ekranu, nema početka ni kraja.
No, još par postova i budem se spraksirala ;)

Sweet dreams,

Kaja over&out.

#stayinrealtime

22.09.2019. u 20:38 • 0 KomentaraPrint#

nedjelja, 15.09.2019.

The wild ones...

Ahoj :)

Pišem ovo prek mobitela, pa ne znam kolko budem izdržala.. nadam se da budem uspjela sve natipkati.

Pa veli: "She's a little bit of savage, and a whole lot of soul."
Pronašla sam se u ovome, jer što sam starija, to sve više hoću biti slobodnija i ne vezana za bilo kaj i bilo koga. A nekak mi se čini da to u ovom svijetu nije najlakša stvar i da kad tome težiš, neko te odluči zakočiti: e baš nebuš!

Nikad nisam prihvaćala autoritet. Ufff, al sam gubila poslove zbog mojeg karaktera! Nekad sam zbilja bila glupa i trebala biti tiho, priznajem. Ali da jesam, vjerojatno bi dan danas ostala na tim pozicijama u kojima nisam uopće voljela biti.

Do nedavno sam samu sebe mučila s tim problemom. Pa jel ću ikad naučiti?! Biti tiho, i me reagirati na svaku stvar, ne nervirati se kad ti boss veli neke.. satra me to! I mučilo me, i krivila sam se, i osjećala se loše iako sam znala da sam u pravu. Da nisam ama baš niš loše napravila!

Oožavam ovu izjavu:
Ego želi biti u pravu, duša u miru. - zato ipak sve manje reagiram, i nije mi tolko bitno biti u pravu, ali.....

Ali kad znaš da ti se sere samo zato jer se može, jer neko ima veliki ego i jer ga na taj način mora zadovoljiti, onda bi odreagirala ko vulkan!
Al ne smijem. Sad sam ozbiljnija, moram se briniti sama za sebe, plaćati režije, stanarine i sl.
I shit onda... ipak malo šutim. No i dalje imam dvije, tri za reći, i znam da to nekima smeta i najrađe bi me (s)maknuli. Al po strani toga, fakat sam dobar radnik!

Uglavnom, hoću reći da sam skužila zake imam problem s autoritetom. Jer me autoritet trpa u neki box, neda mi biti slobodna, naređuje mi i postavlja neka pravila ponašanja.
Jasno mi je da toga mora biti. Ljudi su najgora vrsta na ovoj planeti i ne znamo se ponašati, pa nas treba učiti iz dana u dan.
Svako misli za sebe da je najbolji. Ja to fakat ne mislim. Znam puuno ljudi koji su bolji od mene, ljubazniji, strpljiviji, marljiviji... ali jebemu miša- dobra sam!
Ne trpaj me u box zbog nekih svojih frustracija, već me pohvali, pa da ti budem još bolja!

Kad nađem takvog čovjeka na visokim pozicijama- potpisujem ugovor na idućih 3 života!

Sad bu mi neko rekel da nije njima lako. Nije ni meni, stari moj. Ali sama biram svoje reakcije i odnose s ljudima. Tak da... kolko god težak dan, tjedan ili mjesec, uvijek, UVIJEK možeš izabrati biti čovjek. Ali ljudima se neda. Lakše je izabrati neke drugo, pa malo biti đubre, to čak, vjerujem, donese neko trenutno zadovoljstvo ( ali za to moraš imati neke druge probleme u sebi, o tome ćemo drugi put ;) ), no na kraju dana nisi sretan. Nemreš biti. Jer nam je u prirodi da budemo dobri, da pomažemo jedni drugima, dajemo i primamo ljubav, no to se putem izgubi.
Društvo te oblikuje, i sad ovisi o tome kolko si jak ili slab, u kojem smjeru to ide.

Neki se bude. I dobro im jutro.
Ja sam se isto probudila. Nedavno skroz otvorila oči, al vjerujem da sam već dugo u nekom polu snu, a sad sam wide awake.
Društvo me pokušalo oblikovati, ali sam jedna od onih jakih koja se nije dala.
Mučila se godinama s tim, pitala se kaj nije u redu s menom,.. ko zna di bi sad bila da sam odmah sve prihvatila kak je bilo i kak mi se nudilo.
I sad idem nekak kontra toga , al zapravo u dobrom smjeru. Društvo to gleda kontra, pa nisam baš najidealnija osoba, jer se dosta inatim cijelom sustavu i općenito nekim normama i pravilima.
Ali nemrem protiv sebe. To je ko da mi veliš: to nije tvoj auto, dok ja držim ugovor u rukama di crno na bijelo piše da je moj!
Znam to, osjećam to!
Kužim te, čitam te i znam da sereš jer znam da to nije u skladu s prirodom i samim tobom. I nemrem te slušati. Daj se osvijesti. Dođi k sebi. PROGLEDAJ! I budi svoj, ono kaj jesi duboko dole..
Tak možemo pričati, sve se dogovoriti, ko ljudi napokon. Bez etiketa, bez diploma, bez statusa.. dvije duše koje se il kuže il ne kuže. Jebiga. Nekad i nejde. Al onda se lijepo pozdravimo i zahvalimo na svemu, i odemo tražiti dalje.

Volim ljude, fakat volim. No one nesvjesne ne mogu. Pogotovo kad ima neke pametno za reći, ti to nemreš čuti, pa si ti lud na kraju.
Joj nemrem takve više... ali fala bogu, sve ih je manje. ( barem u mojem krugu. Vjerujem da kad si dobro i kad znaš i kužiš, da onda u tvoj krug idu samo takvi isti )

Obožavam one lude! Čak i one fakat lude, da ih se splašiš. Ali super su mi jer su u nekom svojem svijetu, na koji sam možda nekad i ljubomorna kad vidim na kaj moj svijet liči.
Obožavam sve kaj nije "normalno", sve kaj se "ne smije" napraviti. Nije da sam sama takva, ali kad vidim da neko radi tak neke- divim mu se! Bravo, samo naprijed!
Obožavam hrabre! I glasne koji vele baš ono kaj se ne smije. Jooj, takvi su mi naj naj najdraži :)))

Ispada da sam ogorčena na cijeli svijet :D nisam, samo vidim kaj se događa i ne sviđa mi se.
Ali napravim si da mi je lijepo. Niš se nebu promjenilo zbog moje vike i dreke. Dovoljno mi je da sam svjesna, pa krećem od sebe. Na taj način se stvari mijenjaju.
Možda nekad previše teram vodu na svoj mlin, al opet- to ne mislim ja, već ljudi koji su u polu snu. Njima sam previše, i me uklapam se.
Njima sam wild one, neukrotiva, al njihov problem kaj nemaju mogućnost gledati ono bitnije. Kaj nemaju sposobnost i kapacitet za primiti i zagrliti tolku strast, hrabrost, ljubav i želju za normalnošću, da svi budemo dobri jedni prema drugima jer na taj način lakše zaspiš i budiš se jos bolji i sretniji.
A meni je to smisao života. Ljubav i dobrota.

Ak sam zbog toga čudna, glupa, balava, djetinjasta.... so be it! I love it, and it makes me feel so good aa


Kaja over&out.

#staygood

15.09.2019. u 15:52 • 0 KomentaraPrint#

subota, 07.09.2019.

So it begins....

Napisala bi 'Bok', ali realno nemam kome :D
( odmah u prvoj rečenici se može skužiti da mi nisu svi doma hihi, a uvijek pokušavam ljudima objasniti da sam zapravo skroz normalna! )

Danas je izgleda taj dan, kad sam napokon odlučila pronaći stranice za pisanje bloga, ali nisam još uvijek bila sigurna da je danas dan kad ekšli krećem s pisanjem bloga!
( očito jest )

Imala sam dane kad sam stvarno znala o kojim temama hoću pisati.
Danas to nije taj dan.
Svaki dan je očito za neke određene stvari, nemre svaki dan biti za sve!

Ali ajde, potrudit ćemo se :)
( i opet potvrda da nas u mojoj lijepoj glavici ima više, dok okrećem s očima kad me zahebavaju na tu temu. Sad bi moji kolege s posla biti sretni! )

Da napišem neke o sebi?
Pa svi me poznaju! Znaju me još od vrtića. Znaju me iz osnovne škole, prepoznaju me ljudi koji su me viđali u srednjoj školi,..
Kad bi mogla sve njih pitati po čemu me se sjećaju.. baš me interesira kakav osjećaj sam ljudima onda ostavljala.
( ak loše, ne zanima me :D )

Sad imam trideset i jednu godinu, i okrenula sam se za 245 stupnjeva od vrtića, osnovne i srednje škole.
Malo sam na faksu bila, pa to nije ni vrijedno spomena.
Živim jednim dosadnim, a opet tolko uzbuđenim životom! Živim s bratom i s mojim najdražim mačkom, o kojem budem dosta pisala jer je naprosto predivan! Iako sam veći fan peseka, trenutno u mojem životu ima mjesta i vremena samo za jednog mačka. ( ali snažno razmišljam o još jednom, tak daaaa... welcome new kitty!! )
Solo sam zadnjih, skoro, devet mjeseci, i kakva je situacija trenutno- solo budem i idućih devet. Najmanje :D
Ne nužno svojom voljom, već je u ovim godinama, i s ovakvom glavom i načinom razmišljanja puno teže naći nekog ko ima istu glavu i način razmišljanja.
"Problem" je i to da se dosta eksponiram na društvenim mrežama, i to u nekom "neobičnom" obliku jedne mlade žene koja bi trebala biti najbolja verzija sebe u ovim godinama- smislena, uredna, inteligentna, odgovorna, pristojna, zgodna, imati dobar posao, zarađivati sama svoje novce, znati koga vraga hoće od života!
Let me tell you a secret- ovo sve sam ja. Samo se volim, OBOŽAVAM! uvaljati u šljokice, srčeka, sunčeve zrake, note najljepših pjesama i plavo, najplavije nebo, s dodatkom 20 grama ludosti.
Hmm, sad kad sam to napisala, shvatila sam da objavljujem samo to. Samo tih mojih 20 grama ludosti!
Tu i tam padne neki duboki post, koji zapravo i nije tolko duboki i zbog toga sam odlučila krenuti s pisanjem bloga, jer ljude na fejsu i instagramu ne interesiraju dubine.

Šokirani?! Yup, niko me zapravo ne pozna :)
Mislim, kak i može? Ja sam sve ono kaj se dogodi u 24 sata jednog dana. Više nego manje sam potpuno sama tih 24 sata. Nema nikoga. ( no, Mac je tu... )
Svaki dan me osam sati gledaju kolege s posla. Uglavnom se zezamo i smijemo i super nam je, ali u tih osam sati ne stigneš ( i nema potrebe uopće ) da pokažeš sve od čega si satkan.
Oke, ja sam full otvorena osoba, iz mene možeš izvući čak i raspored odlaska na wc ak baš hoćeš znati, ali naravno da nemreš dobiti baš sve :)

Nije ni bitno. Zake bi svi morali znati sve? Možemo si biti dobri i s pol snage. Meni je dovoljna tvoja energija.
Briga me za godine, briga me za status, briga me kaj jedeš i koje si religije.. ak imaš vibru koja meni paše- MOJ SI!
Ne moram znati niš o tebi ( ali hoću ), samo mi budi dobar i možemo sve.
Okej, jednu stvar ipak MORAŠ IMATI! Voljeti životinje. Samo to... ( nisam vegetarijanac, jedem sve, nažalost, ali... tak je kak je )


Okej, zagrebli smo malo ispod površine, čist dovoljno za ovaj dan.
Danas nije taj dan za dublje kopanje, inspiracija je još na godišnjem. Gladna sam, čekam buraza da donese neke za jesti ( mogla sam i sama složiti neke, ali.. takav je dan :P ), mac spava cijelo jutro, stojedinica svira super stvari, ali još nije bila ona prava, paaa...
I leđa me bole, nemrem sediti više, moram u vodoravni položaj. Kasnije idem na djevojačku, moram biti odmorna i spremna za sve one bedastoće koje se na takvim partijima događaju. Eto.. imam dost dobre razloge.

Kaja over&out.

#staycool



07.09.2019. u 14:19 • 0 KomentaraPrint#

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

< studeni, 2019  
P U S Č P S N
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30  

Studeni 2019 (2)
Listopad 2019 (3)
Rujan 2019 (4)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

Linkovi