Bookeraj - raj za pasionirane čitatelje
srijeda, 19.01.2011.
Gluposti koje sam pokupila na netu i sad ne znam kamo s njima
Kao prvo, citiram vam jedan stvarno iskren CV (sačuvala sam ga jer sam u to vrijeme tražila posao pa mi je bilo zanimljivo):
"Kako bi, dakle, izgledao jedan stvarno iskren CV ? Evo, moj na primer ... (preskočiću onaj opšti deo):
Potpuno nespreman za rad pod pritiskom kao i prekovremeni rad, osim ako nije debelo plaćen. Iskreno me zabole za ciljeve vaše kompanije ako platom ne mogu da pokrijem sve tekuće troškove plus da mi ostane za malo garderobe, knjiga, putovanja, izlaske, sport i zezanje. Funkcionišem po principu kolko para tolko muzike. Takođe me savršeno ne zanima što ste u buli i očekujem da sve vaše zakonom predviđene obaveze izvršite na vreme kao i da poštujete sve praznike i godišnji odmor. Sva je prilika da ću vas napustiti čim nađem nešto malo bolje. Nadam se da ofis ne počinje s radom pre devet, jer se teško budim. Radni dan započinjem velikom šoljom dobre crne kafe pa očekujem da stoji na raspolaganju, kao i zalihe nesa i mleka koji će mi zatrebati negde oko podneva. Najdalje oko jedan ima najstrašnije da se smorim pa bi mi prijao jedan muzički intermeco, po mogućstvu Madonna ili disko haus da ujedno i odtancujem malo i razdrmam ukočene mišiće. Komunikativan sa prijatnim i ljubaznim svetom, za drkadžije imam kratak fitilj. Psujem na nekoliko svetskih jezika, al ozbiljnu prepisku i razgovor vodim samo na srpskom i engleskom i ne proseravajte se s multinacionalnim korporativnim tripom jer vam je i to previše. To što s vremena na vreme sklopite neki dil s Bosnom i Crnom Gorom ne čini vas ozbiljnom kompanijom.
Studirao sam 100 godina ali smatram da je uspeh što sam uopšte završio bilo šta u ovoj zemlji ovakvoj kakva je. Usavršavam se stalno i bez vas jer sam radoznao i mislim da život ima smisla i bez umiranja na poslu. Često mi se dešava da u radno vreme zapadnem u takozvani daydreaming pa vas molim da me ne prekidate naglo, možda budem usred neke genijalne zamisli. Reagujem samo na pozitivnu stimulaciju. Ne gušite s testiranjima i tim HR budalaštinama. Ako se već proseravate s tim zapadnjačkim forama onda ponudite i zapadnjačku platu i uslove rada. To što ste pohađali dva, tri seminara, ne čini vas obrazovanom osobom. Šta ne znam, naučiću, nisam debil. I, da, postoje stvari koje bih u životu radio iz čistog entuzijazma, ali žalim što moram da vas obavestim da to nije posao koji nudite."
Potpuno nespreman za rad pod pritiskom kao i prekovremeni rad, osim ako nije debelo plaćen. Iskreno me zabole za ciljeve vaše kompanije ako platom ne mogu da pokrijem sve tekuće troškove plus da mi ostane za malo garderobe, knjiga, putovanja, izlaske, sport i zezanje. Funkcionišem po principu kolko para tolko muzike. Takođe me savršeno ne zanima što ste u buli i očekujem da sve vaše zakonom predviđene obaveze izvršite na vreme kao i da poštujete sve praznike i godišnji odmor. Sva je prilika da ću vas napustiti čim nađem nešto malo bolje. Nadam se da ofis ne počinje s radom pre devet, jer se teško budim. Radni dan započinjem velikom šoljom dobre crne kafe pa očekujem da stoji na raspolaganju, kao i zalihe nesa i mleka koji će mi zatrebati negde oko podneva. Najdalje oko jedan ima najstrašnije da se smorim pa bi mi prijao jedan muzički intermeco, po mogućstvu Madonna ili disko haus da ujedno i odtancujem malo i razdrmam ukočene mišiće. Komunikativan sa prijatnim i ljubaznim svetom, za drkadžije imam kratak fitilj. Psujem na nekoliko svetskih jezika, al ozbiljnu prepisku i razgovor vodim samo na srpskom i engleskom i ne proseravajte se s multinacionalnim korporativnim tripom jer vam je i to previše. To što s vremena na vreme sklopite neki dil s Bosnom i Crnom Gorom ne čini vas ozbiljnom kompanijom.
Studirao sam 100 godina ali smatram da je uspeh što sam uopšte završio bilo šta u ovoj zemlji ovakvoj kakva je. Usavršavam se stalno i bez vas jer sam radoznao i mislim da život ima smisla i bez umiranja na poslu. Često mi se dešava da u radno vreme zapadnem u takozvani daydreaming pa vas molim da me ne prekidate naglo, možda budem usred neke genijalne zamisli. Reagujem samo na pozitivnu stimulaciju. Ne gušite s testiranjima i tim HR budalaštinama. Ako se već proseravate s tim zapadnjačkim forama onda ponudite i zapadnjačku platu i uslove rada. To što ste pohađali dva, tri seminara, ne čini vas obrazovanom osobom. Šta ne znam, naučiću, nisam debil. I, da, postoje stvari koje bih u životu radio iz čistog entuzijazma, ali žalim što moram da vas obavestim da to nije posao koji nudite."
I jedan komentar na (ne)toleranciju s jednog osječkog lokalnog foruma koji mi se jako svidio (inače pripada Letećem Mungosu, članu tog foruma, i tiče se činjenice da su mladi HDZ-a, koji inače čine vrhušku osječkog Studentskog zbora, na Osječko ljeto mladih - prethodno instituciju urbane zabave za mlade - prošle godine pozvali Matu Bulića):
"Ah, ta tolerancija. Najubojitije oruzje u rukama neandertalaca. Ima hipnoticku moc nad ostalim ljudima.
Biti tolerantan. Dodje netolerantni coban covjeku i kaze mu "ja cu ti sada razbiti ovim kamenom glavu, a ti pazi - ako mi vratis, onda si netolerantan".
Ujutro se probudis, otvoris oci, skuhas kavu, izadjes na parkiraliste i gledas kako ti neki djiklosh upavo obija auto. Uzimas ciglu e ne bi li ona pregovarala s pljackasevom glavom, kad te odjednom zaustavi glas - budi tolerantan.
Dodjes kuci, zena u krevetu s nekim dlakavim panjem, odlazis u kuhinju po cekic za meso - kad opet glas u glavi "budi tolerantan".
Placas poreze, politicari na ocigled pljackaju proracune, stranacka mladez stoji u redu i uci gledajuci, kad se opet pojavi taj glas - "budi tolerantan".
Placas poreze kako bi se studenti skolovali, kako bi imali nekakve slobodne aktivnosti, bavili se sportom, putovali, pili, druzili i jebavali po skupovima i dodju neki panjevi s idejom da uniste tridesetogodisnju tradiciju. Kazes tim panjevima "sikter, seljoberi!" i onda ti dodje neki lik i kaze "budi tolerantan".
Tolerancija da, ali ne prema svakom. Nema tolerancije prema primitivizmu, destrukciji, pljacki, seljaciji. Nema tolerancije prema onom cobanu s pocetka teksta.
Nema tolerancije prema mladezi stranke koja studentskim novcem dovlaci stranacke izvodjace placajuci ih s 80% proracuna citavog zbivanja.
No, passaran!"
Biti tolerantan. Dodje netolerantni coban covjeku i kaze mu "ja cu ti sada razbiti ovim kamenom glavu, a ti pazi - ako mi vratis, onda si netolerantan".
Ujutro se probudis, otvoris oci, skuhas kavu, izadjes na parkiraliste i gledas kako ti neki djiklosh upavo obija auto. Uzimas ciglu e ne bi li ona pregovarala s pljackasevom glavom, kad te odjednom zaustavi glas - budi tolerantan.
Dodjes kuci, zena u krevetu s nekim dlakavim panjem, odlazis u kuhinju po cekic za meso - kad opet glas u glavi "budi tolerantan".
Placas poreze, politicari na ocigled pljackaju proracune, stranacka mladez stoji u redu i uci gledajuci, kad se opet pojavi taj glas - "budi tolerantan".
Placas poreze kako bi se studenti skolovali, kako bi imali nekakve slobodne aktivnosti, bavili se sportom, putovali, pili, druzili i jebavali po skupovima i dodju neki panjevi s idejom da uniste tridesetogodisnju tradiciju. Kazes tim panjevima "sikter, seljoberi!" i onda ti dodje neki lik i kaze "budi tolerantan".
Tolerancija da, ali ne prema svakom. Nema tolerancije prema primitivizmu, destrukciji, pljacki, seljaciji. Nema tolerancije prema onom cobanu s pocetka teksta.
Nema tolerancije prema mladezi stranke koja studentskim novcem dovlaci stranacke izvodjace placajuci ih s 80% proracuna citavog zbivanja.
No, passaran!"
