moja priča... moji snovi... https://blog.dnevnik.hr/www-somethinglikecarry-com

četvrtak, 27.09.2018.

Krećemo na jedno veliko putovanje...

Moj mali Lavić i ja krenuli smo danas ujutro za Zagreb da čujemo šta kažu najveći stručnjaci medicine u Zagrebu. Lavića smo sredili sestre i ja i svi su ga gledali koliko je bio divan i sladak. Vozili smo se do Zagreba, a on je cijelim putem spavao. Ovo je bio prvi put da ga vidim više od pola sata. A njemu prvi put u 10 dana da me vidio bez maske preko usta(ne računajući porod).

Doktor u Zagrebu potvrdio je tešku srčanu manu koju ima Lavić i rekao da ide na operaciju kroz 2 mjeseca. Ide na kućnu njegu i ne treba mu više boca kisika. Objasnio je da 50 posto djece sa Dowenovim sindromom imaju slične srčane mane i da je on je on sretan što nema i drugih zdravstvenih problema. Time je potvrdio, kao veliki stručnjak, trisomiju 21 koju moj lavić ima, iako nalaz krvi još čekamo.

Nadojila sam ga i zaspao je, a mi smo krenuli nazad doma. Gledala sam ga kako diše i spava. I mene je svladao umor pa sam zaspala odmah pri izlasku iz Zagreba i spavala skroz do kuće. Kada sam se probudila i vidjela kako spava pomazila sam ga, a on je otvorio svoje velike oči i kao da je htio reći:"Budi uz mene!" Uhvatio me za prist i gledao, a ja sam mu samo šapnula kako nas čeka još duži put od ovog do Zagreba.

Pisat ću vam... sretan

27.09.2018. u 16:28 • 10 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.