Snaga Tvokuna https://blog.dnevnik.hr/torakvokun

četvrtak, 19.10.2023.

19.10.2023.

Hello ekipa ...

Danas zapocinjem s nekom ruznom temom.
Palestina, rat, Izrael, Hamas i Hezbolah, Djihad ..

Ne mogu niti zelim previse pametovat niti birati strane, to nije poanta ovoga teksta danas. Zelim samo reci koliko me strah !

Imam sad vec jako puno muslimanskih poznanika/prijatelja, jako puno njih je na Instagramu i jako puno njih dijeli videe koji jako azurno prenose dogadanja iz pojasa Gaze. To je horor.

Osobno cu reci samo da bilo koja vrsta ubijanja djece, starih, nemocnih je uzasna, s koje god strane da jesu. Isto vrijedi i za Ukrajinu i Rusiju da se ne zaborave i djeca tamo. Bilo koji oblik rata mi je uzasan i nepojmljiv u danasnjem svijetu. Jako mi je nepojmljivo da u ovako naprednom svijetu (opcenito govorim naprednom, znam da ima dijelova na planeti koji nisu bas razvijeni i koji su siromasni ali ima onih koji znaju i mogu bolje jel?) i da se ove stvari dogadaju. Stovise sve strane su sretne jer imaju bolje naoruzanje.

Nalete mi ti videi prijatelja na Instagramu i onda ih pogledam jer ako ne pogledam osjecam se kao da okrecem glavu od tih svih jadnih ljudi tamo. Neke preskocim kad mi postane previse za taj dan ... ali nekako imam feeling da ih moram pogledat jer ako oni to mogu uzivo svaki dan prozivljavat kako sam ja tolikka pi**a da ne mogu jebeni video pogledat!!
Moja sjebana glava !

Neki dan kad je sve to krenulo tako snazno i javno nisam mogla spavati. 3 noci nisam spavala. Pred ocima mi se samo vrtio rat. U glavi su mi odzvanjali krici i plac!
Ljudi mislimo da je to daleko ... nije daleko ...

Ovdje zivimo oko 30kmvod najvece americke vojne baze u Europi. Ovdje svaki dan po par puta cujem probijanje zvucnog zida jer ameri vjezbaju. Ovdje svaki dan vidim nekoliko aviona koji donose opremu iz Amerike (i vojnu i prehrambene proizvode i medicinske i sve komplet - opskrbljuju jedan cijeli grad, tj svoju bazu). Ovdje vidim svaki avion ili helikopter koji prevozi visoke americke drzavnike.
Ovdje cujem da se u Ramsteinu skuplja oprema i vojnici koji ce kasnije biti poslani na ratista i ratne zone.

Taj strah... strah koji osjecam a "daleko" sam od svega. Uzasan je ... paralizirajuc. Mogu li iskreno reci da u glavi imam slozenu listu stvari koje treba napraviti ako se dogodi neka raketa u blizini, ili nekakva pucnjava ili nekakva bomba? Mogu li reci da ujutro oblacim K. tako da b ude spremna na nekakvu iznenadnu situaciju (topla odjeca,slojevito, sa svime rezervnim u ruksaku od odjece do hrane i vode), ja osobno ne izlazim van u neudobnim cizmama/patikama koje nebih mogla nositi vise dane nedaj Boze. Bolesno je. Ili barem na pragu bolesnoga. I svjesna sam toga. Ali ne mogu se otresti tog osjecaja.

Znate da vec nekoliko dana ne idem sama u grad da slucajno ne bih naletjela na nekog ogorcenog covjeka koji ce izvadit neki automat i samo besciljno krenut resetat sve oko sebe? Ili samo pritisnuti dugmic i cao!
Znam da ce vecina sad reci da nisam normalna ...oke. Shvacam vas. I sama mislim da je ovo daleko od normalnog.

Kada cujem za vijesti iz Francuske, gdje je Pariz na 4h voznje od mene, ili iz Brisela koji isto tako nije predaleko ... muka mi je. Ako ja za 4h stignem do Pariza, isto tako neki od terorista moze za 4h doci do mene, do americke vojne baze koja mi je tu, vidim ju s prozora!

Mogu razumjeti ogorcenost ljudi koji dolaze iz Gaze ili Izraela, svejedno. Mogu shvatit tugu i nemoc i ljutnju i bespomocnost. Ali ne mogu shvatiti zasto zbog svojih ratova ili ratova svih tih drzavnih velikana udare po nemocnim ljudima?? Zasto to uvijek bude nesto sto posalje najsnazniju poruku?

Da ne pricam o laznim vijestima, o izvrtanjima stvarnosti (mislim da je i to na obje strane prisutno). I na kolicinu glupih ljudi koji se uhvate jednoga i onda po tom udaraju ko Maksim po diviziji bez da razmisle bez da se informiraju bez da imaju svoje misljenje i istrazuju ga. To je ta kriticna masa koja onda vodi taj neki drugi Internet rat i samo potpaljue jos vise sve oko sebe!

I dalje ce mi ostati samo ovaj strah ! I nadam se nekom psihologu u skorije vrijeme. Nadam se novcima kojima cu moci platiti psihologa. Mislim da mi je potreban nekakav razgovor. Mislim da mi je potreban netko tko ce me zavarati toliko da stvarno vise necu misliti na takva dogadanja ... ili koji ce me gurnuti preko ruba pa cu se aktivirati u nekim organizacijama koje pomazu! (to me malo strah samo zbog K.) .

Idem sada dalje. Morala sam samo ovo ovdje istresti u nadi da ce mi biti lakse ako ovo podijelim s drugima !!

Budite blagi samo molim Vas ... mogu cut komentare i kritike ali ne mogu hendlat napade trenutno !

Hvala Vam i budite dobro. Pisem brzo !!

19.10.2023. u 10:35 • 6 Komentara • Print • # • ^

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.